Iako nema spora oko toga da je lokacija, tj. nalaženje mesta na kojima je riba grupisana, jedan od ključnih faktora uspeha u pecanju ciprinida u najhladnijem delu sezone, aktuelna dešavanja na jezeru Potpeć pokazuju koliko je bitno i štošta drugo, od tehnike preko sistema i primame do mamca
Lokalitet Bistrica, na Potpećkom jezeru, jedan od najposećenijih zimovnika u jugozapadnoj Srbiji, u najhladnijem delu sezone pruža idealne mogućnosti lova bele ribe, pre svega skobalja. Plovkaroša je tu najviše, ali u periodima kada je riba slabo aktivna fider tehnika je bolji izbor.
Izgradnja brane i HE Potpeć na Limu iznad Priboja, 1966. godine, ostavila je trajne posledice na živi svet Lima, a pre svega na riblji fond. Gornji tok je ostao bez ogromnih plotica, mrena i skobalja, a znatno je opao i broj krupnih lipljena i mladica, koje su dodatno desetkovane krivolovom. Istina, sve pobrojane vrste i dalje imaju uslove za uspešan mrest, ali je raskidanje veze sa Drinom učinilo svoje. Ribolovci su se brzo okrenuli pozitivnim stranama novonastale situacije. Jezero je poribljeno babuškom, šaranom i somom, koji je dostigao zavidnu brojnost a već su lovljeni primerci teži od 50 kg i viđani znatno veći. Gornji tok jezera, koji se nalazi na teritoriji opštine Prijepolje, sada pruža odlične uslove za lov bele ribe, pre svega skobalja, u prolećnom i zimskom periodu.
SKORO NA SAMOJ TROMEĐI opština Prijepolje, Nova Varoš i Priboj, tu gde se spajaju putevi ka ova tri grada, a Lim je nekada izlazio iz par kilometara dugačkog vrletnog i uskog dela koji na nekim mestima (poput Strugova kod Brodareva ili Tifrana ispod Berana) podseća na pravi kanjon, nalazi se Bistrica. Jezero je najuže na ovom mestu, gde preko njega prelazi most ka prijepoljskim selima Kučin i Džurovo, a dubina je najveća na gornjem delu jezera i iznosi od 7 do skoro 12 m. Ovo je najveći zimovnik bele ribe na Limu i mesto koje privlači možda i najviše ribolovaca iz jugozapadne Srbije.
Decenijama se na Bistricu dolazi u cik zore, a veoma često i koji sat ranije da bi se zauzelo mesto. Radnim danima tu redovno peca po nekoliko desetina kolega, dok se vikendom broj i duplira; stariji se kunu da je bilo dana kada se ovde sabiralo i preko stotinu ribolovaca, pa su obale bile »obrijane« od rastinja kako bi se našlo prostora za sve. Pozicije najbliže mostu su uvek bile najproduktivnije, ali su dobri rezultati, uz dobar pristup i pripremu, postizani i na udaljenijim mestima.
PECANJE NA ŠTAP BOLONJEZE tipa i sistem sa klizećim plovkom je tu izbor većine. Koriste se plovci domaćih proizvođača, nosivosti od 7 do 15 g, zavisno od mesta i dubine na kojoj se riba traži. U većem delu sezone mamac su ponajpre crvići, čija je upotreba ovde dozvoljena (što nije slučaj na »živom« toku Lima kroz Srbiju), ali u proleće, kada temperatura vode poraste i keder postane veoma aktivan, svi prelaze na tanke gliste đubretarke.
Od ulova preovlađuje skobalj, a osim njega javljaju se i klen i plotica, koja je nekada znala da čini većinu ulova, ali joj broj varira od godine do godine i primetno je da je generalno ima sve manje na ovom terenu. Ulov od dozvoljenih 10 komada odnosno 5 kilograma bele ribe (zavisno od toga šta se pre ostvari) skoro je zagarantovan, premda ima perioda kada je riba neaktivna te se upeca tek po nekoliko komada, ali lokalni ribolovci većinom teško prihvataju novotarije, bez obzira na to što baš one u takvim uslovima daju mnogo više šansi za uspeh... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 603-)