Odavno je svima koji iole pažljivije prate stanje na našim ribolovnim vodama jasno da su odugovlačenje suđenja i blago kažnjavanje čak i za teške oblike krivolova stimulativni za lopove. Najnovija uspešna akcija ribočuvara i policije na Velikoj Moravi kod Donjeg Vidova to potvrđuje na nedvosmislen način
Svako ko iole sistematičnije prati stanje na našim ribolovnim vodama svestan je da je krivolov odavno na mnogim područjima poprimio velike razmere i da je postao unosna nelegalna aktivnost. Od ribokrađe se može odlično zaraditi, uz relativno mali rizik da se bude uhvaćen i izvesno u proseku prilično blage kazne za tu vrstu dela. Zato nije čudno ni to što je nezvaničnih informacija o teškim vidovima takvog lopovluka sve više, a ni to što je među počiniocima mnogo registrovanih i osuđivanih, kojima sasvim evidentno ranije izrečene kazne predstavljaju pre dodatni podsticaj da nastave da kradu nego da se toga manu i potraže neki pošten posao.
SVE GORE NAPISANO NA UBEDLJIV način potvrđuje informacija o zajedničkoj akciji pripadnika MUP-a i ribočuvarske službe firme Balkan Eco Team, izvedena na Velikoj Moravi, u ataru sela Donje Vidovo. Naime, 17. marta su tri lica (S.S. i M.N. sa prebivalištem u Svilajncu i Z.R. iz Paraćina) zatečena u lovu ribe strujom i tom prilikom zaplenjeni su uređaj za elektroribolov sa dva akumulatora, oko 50 kg ribe (7 somova, 5 mrena, 2 klena, te po jedan šljivar i deverika) i čamac, a pošto su lica zatečena u trenutku kada su veći deo opreme prebacila iz plovila u kamion, po nalogu okružnog javnog tužioca oduzeto im je i to vozilo. Dvojica osumnjičenih su odmah uhvaćena i privedena, dok je treći pobegao i za njim je izdata poternica, a protiv svih će u zakonskom roku biti podnete krivične prijave.
DVOJICA OD OVE TROJICE SU VEĆ registrovani krivolovci, a jedan od njih, sa inicijalima S.S., i široj ribolovačkoj javnosti više je nego dobro poznat, između ostalog i stoga što smo o njegovim delima i u Ribolovu u nekoliko navrata pisali. Poslednji put bilo je to kada je takođe uhvaćen u krivolovu (isto na Velikoj Moravi, ali na drugom ribarskom području), pa je fizički napao službeno lice (ribočuvara) i bacio ga u vodu, za šta je osuđen (kao i ranije za nelegalno mrežarenje i lov ribe strujom). Nekoliko meseci pre toga izvestili smo da ga je Prekršajni sud u Jagodini, odeljenje u Svilajncu, oslobodilo optužbe za nelegalno posedovanje sredstava privrednog ribolova i elektroribolova, s bizarnim obrazloženjem da nije bilo moguće utvrditi da li se njegova vikendica na obali Velike Morave (u kojoj su mrežarski alati – navodno eksponati za nekakav budući turistički etno-kompleks – i pretvarači za struju nađeni) nalazi u neposrednoj blizini ribolovne vode (odnosno na teritoriji ribarskog područja).
IZ SVEGA OVOGA MOŽEMO po ko zna koji put zaključiti da bi teških oblika krivolova izvesno bilo manje kada bi takvi pojedinci češće bili hvatani na delu, za šta je evidentno više nego potrebna saradnja ribočuvara i policije. A isto tako možemo zaključiti da blage kazne, zatim ne tako retke »čudne« oslobađajuće presude krivolovcima, kao i slučajevi zastarevanja dela i odugovlačenja suđenja sigurno ne deluju destimulativno na lopove niti stimulativno na one koji treba da ih jure i da se posle s njima godinama vuku po sudovima, da bi na kraju sav iznos presuđene novčane kazne (koja se po rečima poznavalaca materije neretko kreće u rasponu od samo 5.000 do 20.000 dinara, što je za iole ozbiljnijeg ribokradicu prihod koji ostvaruje za nekoliko sati) otišao državi a korisnik ribarskog područja bio upućen na odštetni zahtev kao način da bude obeštećen za pričinjenu mu štetu.
DODUŠE, AKO JE ZA NEKU UTEHU, iznos odštete (koja u celini pripada korisniku zbog štete pričinjene ribljem fondu nelegalnom radnjom za koju je krivolovac kažnjen u prekršajnom ili krivičnom postupku) može biti i znatno veći od same kazne, kao što možete saznati iz drugog teksta koji objavljujemo na ovoj strani. Na šta moram dodati čuđenje što ni većina korisnika ni resorno ministarstvo ne ulažu ni minimum truda da objavljuju informacije o uspešnim akcijama ribočuvarskih službi i policije, tj. o ribokradicama uhvaćenim na delu i o tome kakve su im kazne izrečene. To mi nije jasno zato što vrlo dobro znam ono što mnogim ribolovcima nije poznato – da na nekim ribarskim područjima lopovi bivaju hvatani znatno češće nego na drugim, kao i da osim sudija koje su bolećive prema krivolovcima iz raznih razloga, nekada – kako sam već u uvodu pomenuo – do te mere da dosuđene kazne više liče na podsticaj za dalje krađe, ima nesumnjivo i onih koji im nikako ne gledaju kroz prste.