Upor­nost u eks­pe­ri­men­ti­sa­nju sa mon­ta­ža­ma ko­je je pre­pra­vio u skla­du sa svo­jim za­mi­sli­ma do­ne­la je na­šem sa­rad­ni­ku po­čet­kom av­gu­sta lep ulov tol­sto­lo­bi­ka na ku­pov­ne »ta­ble­te« na ve­o­ma za­tra­vlje­nom ka­na­lu Du­nav – Ti­sa – Du­nav

Kra­jem ju­la i po­čet­kom av­gu­sta pro­veo sam deo go­di­šnjeg od­mo­ra u Be­loj Cr­kvi. A ka­ko u tom ba­nat­skom me­stu i nje­go­voj oko­li­ni ima vi­še atrak­tiv­nih ri­bo­lov­nih te­re­na, pod­ra­zu­me­va­lo se da ću po­ne­ti pri­bor i bar ne­ko­li­ko da­na ići na pe­ca­nje, ovog pu­ta u dru­štvu su­pru­ge.

Iako smo još u do­la­sku, pre­la­ze­ći pre­ko ka­na­la Du­nav-Ti­sa-Du­nav kod Kaj­ta­so­va, pri­me­ti­li da je vo­da sko­ro ce­lom ši­ri­nom pre­kri­ve­na de­be­lim slo­jem vo­de­nog ra­sti­nja, što ri­bo­lov či­ni prak­tič­no ne­mo­gu­ćim, već na­red­nog ju­tra oti­šli smo do ka­na­la, u na­di da se tra­va ipak ma­lo raz­i­šla. Me­đu­tim, ka­da smo sa mo­sta vi­de­li da je si­tu­a­ci­ja ista kao pret­hod­nog da­na i da se ze­le­ni »te­pih« po svoj pri­li­ci oda­tle pru­ža skroz do Du­na­va, za­pu­ti­li smo se uz­vod­ni­je od bra­ne Kaj­ta­so­vo, ka Gre­ben­cu i Vlaj­kov­cu.

DU­GO SMO SE VO­ZI­LI DOK NI­SMO na­šli me­sto s ko­li­ko-to­li­ko či­stom vo­dom i hla­do­vi­nom na oba­li. Tu smo se ras­pa­ko­va­li, a ja sam od­mah sklo­pio i za­ba­cio tri šta­pa s ve­li­kim plov­ci­ma i »teh­no­plank­ton ta­ble­ta­ma«. Ali iako sam če­sto me­njao »ta­ble­te« raz­li­či­tih bo­ja i aro­ma, za­ba­ci­vao na raz­ne da­lji­ne (i sa­svim bli­zu oba­le i da­lje od nje) i me­njao du­bi­nu, ni tog ju­tra a ni na­red­nog ni­sam imao ni je­dan je­di­ni tr­zaj. Na­rav­no, bio sam po­ma­lo raz­o­ča­ran ta­kvim raz­vo­jem do­ga­đa­ja, pa u na­red­na tri da­na ni­sam uop­šte iz­la­zio na vo­du, već smo su­pru­ga i ja uži­va­li sun­ča­ju­ći se i ku­pa­ju­ći na le­po ure­đe­nim pla­ža­ma na be­lo­cr­kvan­skim je­ze­ri­ma, na ko­ji­ma je bi­lo do­sta lju­di, a at­mos­fe­ra pod­se­ća na onu iz mor­skih le­to­va­li­šta.

PRET­PO­SLED­NJEG DA­NA OVOG »mi­ni-od­mo­ra« oti­šli smo na iz­let do Vr­šca, a po pod­ne opet svra­ti­li na i da­lje pri­lič­no za­tra­vlje­ni ka­nal, s ide­jom da za­ba­ci­mo šta­po­ve za »bi­ka«, a da po­tom uži­va­mo pra­ve­ći ro­štilj i ras­hla­đu­ju­ći se osve­ža­va­ju­ćim pi­ći­ma iz kam­per­skog fri­ži­de­ra. Dok sam ras­pa­lji­vao va­tru, su­pru­ga je gle­da­la u plov­ke, i u jed­nom tre­nut­ku do­vik­nu­la da jed­nog ne­ma. Pri­tr­čao sam šta­po­vi­ma i vi­deo da je jed­na »ba­le­ri­na« (sred­nja) za­i­sta pod vo­dom, pa sam na­mo­tao ne­ko­li­ko me­ta­ra naj­lo­na i kon­tri­rao.

OD­MAH SAM OSE­TIO SNA­ŽAN OT­POR, te sam po­pu­stio koč­ni­cu na ma­ši­ni­ci i po­la­ko za­ma­rao ri­bu, ko­ju sam de­se­tak mi­nu­ta ka­sni­je na­su­kao na oba­lu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 617-)

 

 

fShare