Naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin pe­ca­nja, na plo­vak, šta­pom bez vo­đi­ca, mo­že bi­ti iz­u­zet­no efi­ka­san, ako ume­mo da oda­be­re­mo pra­vo me­sto, vre­me i pri­hra­nu. Ovih da­na, na Ta­mi­šu i mno­gim dru­gim rav­ni­čar­skim re­ka­ma od­lič­no se lo­vi ra­zna be­la ri­ba

 

KKesegavelikaao dvo­ji­ca ri­bo­lo­va­ca odav­no za­ra­že­nih pe­ca­njem na plo­vak, moj brat Ivan i ja sva­ke go­di­ne naj­želj­ni­je če­ka­mo maj, ka­da re­dov­no ostva­ru­je­mo naj­bo­lje ulo­ve be­le ri­be na Ta­mi­šu kod Glo­go­nja, u kom ži­vi­mo (me­sta dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nog od Pan­če­va). U ovom pe­ri­o­du se po pra­vi­lu od­lič­no pe­ca ve­o­ma le­pa kru­pa­ti­ca, a ako se sve koc­ki­ce slo­že ka­ko tre­ba, mo­že bi­ti i od­lič­nih ulo­va ke­se­ge (špi­cer­ke, co­ble), iz­ra­zi­to sport­ske ri­be, ko­ja se ve­o­ma le­po pe­ca na plo­vak, bor­be­na je i ne pre­vi­še iz­bir­lji­va, a naj­bo­lje se lo­vi upra­vo u pe­ri­o­du vi­so­kih pro­leć­nih vo­da. Po­čet­kom ovog ma­ja su nam i vre­me i vo­do­staj išli na ru­ku, pa smo me­sto na kom re­dov­no plov­ka­ri­mo tri da­na za­re­dom pri­hra­nji­va­li sa po 2-3 kg ku­ku­ru­za še­ćer­ca i 6. ma­ja, za moj omi­lje­ni pra­znik Đur­đev­dan, iza­šli smo na re­ku, ko­ja je ta­da ra­sla za po dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra dnev­no, ali se pri tom ni­je mu­ti­la, što je bi­lo ide­al­no, jer u ta­kvim uslo­vi­ma be­la ri­ba ra­di bli­zu oba­le i ak­tiv­no se hra­ni, pa se mo­gu oče­ki­va­ti krup­ni ko­ma­di po­me­nu­tih vr­sta i od­lič­ni ulo­vi.

Ka­ko je vo­da ra­sla, sko­ro je pre­li­la po­zi­ci­je na str­moj oba­li ko­je smo ko­pa­njem ure­di­li na jed­nom ta­mi­škom te­re­nu Glo­gonj­ci­ma po­zna­tom kao Sta­ra pla­ža, ali smo mo­gli da pe­ca­mo, a vi­sok vo­do­staj je uči­nio da se tok go­to­vo pot­pu­no umi­ri na na­šem me­stu, iz­nad kog je jed­no ve­li­ko obo­re­no dr­vo, što ri­bi iz­u­zet­no od­go­va­ra, a i na­ma pa­še, jer vo­žnje plov­ka du­že tra­ju. Na vo­du smo sti­gli oko osam sa­ti iz­ju­tra, opre­mlje­ni pe­tlja­ši­ma od 5 i 6 m, plov­ci­ma no­si­vo­sti od 3 do 5 g, naj­lo­ni­ma preč­ni­ka od 0,18 do 0,14 mm i udi­ca­ma VMC 9210 i Ow­ner 50560 Fu­ran­su, ve­li­či­na 12. Oko iz­bo­ra hra­ne ni­smo se mno­go dvo­u­mi­li, već smo po­ne­li ukup­no dva ki­lo­gra­ma Ma­ros Mix Eco pri­ma­me (Pel­let Tun­ning sa aro­mom me­da i Školj­ku u jed­na­koj ko­li­či­ni), ko­ja ni­je sku­pa, a do­bro se po­ka­za­la na Ta­mi­šu. Me­ša­vi­ni tih hra­na do­da­li smo po 500 g pre­zle, do­ma­će pre­kru­pe i ku­ku­ru­za še­ćer­ca, pa smo sve do­bro pro­me­ša­li, pri tom kva­se­ći ma­su vo­dom u ko­ju smo do­da­li teč­ni adi­tiv... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 428-)