Za­hva­lju­ju­ći sve ve­ćem bro­ju pro­iz­vo­đa­ča pri­bo­ra u da­le­ko­i­stoč­nim ze­mlja­ma sa jef­ti­nom rad­nom sna­gom i kon­ti­nu­i­ra­nom na­pret­ku teh­no­lo­gi­je, u po­sled­nje dve de­ce­ni­je su ce­ne šta­po­va zna­tno pale. Oni ko­ji ne ma­re za zvuč­na ime­na da­nas na na­šem tr­ži­štu za tek ne­što vi­še od 30 evra mo­gu da ku­pe ve­o­ma upo­tre­bljiv va­ra­li­ča­rac za sred­nje te­žak ri­bo­lov.

Iako po­sled­njih go­di­na u ri­bo­lov ne idem baš ono­li­ko če­sto ko­li­ko bih že­leo, a kao i ve­ći­na dru­gih pe­ca­ro­ša imam vi­še pri­bo­ra ne­go što mi tre­ba, ne pro­pu­štam ni­jed­nu pri­li­ku da is­pro­bam šta­po­ve i ma­ši­ni­ce či­ji mi se od­nos ce­ne i kva­li­te­ta na pr­vi po­gled uči­ni po­volj­nim. U po­sled­njih me­sec i po da­na sam na raz­li­či­tim vo­da­ma (na Du­na­vu, Ta­mi­šu, Ti­si i Mr­tvom Ka­ra­šu) šest pu­ta pe­cao va­ra­li­čar­cem For­max Pa­tri­ot Spin od 2,7 m, te­ži­ne ba­ca­nja 50–100 g. Ži­vo me je za­ni­ma­lo ka­ko će se na vo­di po­na­ša­ti dvo­de­lac ma­lo­pro­daj­ne ce­ne je­dva ma­lo ve­će od 30 evra, a za ko­ji u For­ma­xu ka­žu da je na­pra­vljen od istog blan­ka od kog je do pre ne­ku go­di­nu iz­ra­đi­van je­dan od po­pu­lar­ni­jih šta­po­va sred­nje kla­se iz asor­ti­ma­na u svet­skim okvi­ri­ma ve­o­ma ce­nje­ne fir­me (ko­ji je ta­ko bren­di­ran ko­štao oko tri pu­ta vi­še). Iako su blan­ko­vi po bo­ji isti (ma­ti­ra­na tam­no­cr­ve­na), a na osno­vu po­na­ša­nja pri dr­ma­nju »na su­vo« mo­gao bih se za­kle­ti i po sve­mu dru­gom, ni­sam hteo da se upu­štam u bi­lo ka­kvo pro­ce­nji­va­nje dok na štap ne bu­dem pe­cao bar de­se­tak sa­ti raz­li­či­tim va­ra­li­ca­ma i uhva­tio ne­ku ma­lo krup­ni­ju ri­bu.

Jeftini snagator

I pre pr­vog iz­la­ska na vo­du bi­lo je oči­gled­no da je onaj ko je kon­stru­i­sao ovaj va­ra­li­ča­rac hteo da na­pra­vi po­u­zda­nu alat­ku, za ri­bo­lov­ca kom je sna­ga va­žni­ja od ne­ko­li­ko de­se­ti­na gra­ma ve­će te­ži­ne. Blank (po pro­iz­vo­đač­koj spe­ci­fi­ka­ci­ji na­či­njen od vi­so­ko­mo­du­lar­nog IM-12 kar­bo­na) ima pri­lič­no de­be­le zi­do­ve, pa ni­je la­gan, ali za­to osta­vlja uti­sak po­u­zda­no­sti.

Iako ozna­ka go­vo­ri da je štap dug 2,7 m, onaj ko­ji sam te­sti­rao u sklo­plje­nom sta­nju ima 2,74 m (tran­sport­na du­ži­na je 1,4 m, pri če­mu su gor­nji i do­nji deo sko­ro u mi­li­me­tar jed­na­ki). Do­nji deo šta­pa u du­ži­ni od 6 cm ula­zi u gor­nji (ko­ji je na kra­ju oja­čan ma­lim me­tal­nim pr­ste­nom), a taj pre­ci­zno iz­ve­de­ni spoj put over ti­pa ve­o­ma do­bro dr­ži, ta­ko da se to­kom šest vi­še­sat­nih pe­ca­nja ni po­sle tro­ci­fre­nog bro­ja za­ba­ča­ja ni­jed­nom ni­je ni­ma­lo raz­la­ba­vio)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 338, od 06.12.2013.-)