Kada jedna od najbrojnijih i najproždrljivijih riba veštački unetih u naše vode zalegne na hranjeno mesto, lov drugih vrsta često postaje nemoguć. Ipak, ovog puta su naš saradnik i njegov kolega pronašli način kako da potpuno zaobiđu bodljikave napasnike veličine malog prsta i lepo se napecaju
Iščekujući završetak lovostaja na deveriku, tokom maja sam sa prijateljima u nekoliko navrata išao na Gružansko jezero kako bismo pecali babušku, crnooku deveriku i kesegu. Nekoliko dana nakon potpunog promašaja u plitkom Bumbarevskom (Čačanskom) zalivu, u kom nikako nismo uspevali da se odbranimo od cverglana, Dragan i ja odlučili smo da za promenu odemo na Turske bunare, a prvi put ove godine pridružio nam se i zajednički prijatelj Sekula.
Na jezeru, na koje smo stigli oko četiri sata ujutru, dočekali su nas tamni oblaci i vetar umerene jačine. No kako odavno znamo da se ne može uvek pecati u idealnim uslovima, to nas nije nimalo omelo, već smo odmah povadili opremu iz kola i počeli sa pripremom. Pošto u blizini nije bilo ribolovaca, odabrali smo mesto nadomak privremenog objekta sa nadstrešnicom, kako bismo imali gde da se zaklonimo u slučaju pljuska. On je veoma brzo i počeo, još pre pet sati, dok nismo ni zabacili, pa smo iskoristili pomenuto skrovište, sklonivši pod njega i pribor. Na našu sreću, posle samo petnaestak minuta jaka kiša je stala, oblaci su počeli polako da se razilaze, a mi smo nastavili sa pripremama.
POŠTO SMO NA ODABRANOM mestu već lovili, sondiranje nije bilo neophodno, već smo mogli odmah da počnemo sa ribolovom. Sekula se opredelio za plovak, a Dragan i ja za fider tehniku. Nas dvojica smo za početak koristili primamu koja nam je preostala od prethodnog pecanja, dok smo na udice kačili koktel od tanke crvene gliste i jednog belog crvića. Posle četvrt sata bez ijednog trzaja, počele su da se javljaju crnooka deverika i kesega. Sekuli, koji je pecao na plovak, problem je pričinjavao pojas trave, zbog čega je takmičarac brzo zamenio bolonjezom, sa kojim je mogao da plasira mamac preko vegetacije, što se pokazalo kao dobar izbor, jer je vrlo brzo posle ove promene ulovio nekoliko lepih crnookih deverika i kesega.
Naše zadovoljstvo dobrom polučasovnom aktivnošću ribe prekinuo je prvi ulovljeni cverglan, noćna mora svih ribolovaca koji pecaju na Gružanskoj akumulaciji. Naime, sa prvim toplim danima i zagrevanjem vode ovaj proždrljivac, koji je u evropske vode prenet iz Severne Amerike, postaje vrlo aktivan i veoma često kao pomahnitao kidiše na sve na šta naiđe, a tada ne pomaže ni prelazak sa glista i crva na kukuruz, žito ili hleb, što može i da upropasti pecanje, jer je prosečna lovna veličina te napasti takva da se ovde ne isplati ciljano je loviti.
ČIM SMO UVIDELI da su mali bodljikavci masovno prišli u zonu pecanja, Dragan i ja smo shvatili da moramo nešto da promenimo. Umesto gliste i crvića, na udicu smo najpre probali da naizmenično stavljamo zrno šećerca ili dva zrna kuvane pšenice, ali to nije dalo očekivani rezultat. Imajući u vidu da je cverglan riba dna, rešili smo da se malo više potrudimo i da pokušamo da belu ribu hranom privučemo u srednji i gornji sloj vode i da joj tu ponudimo i mamce... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 429-)