Pe­ca­nje štu­ke na plo­vak i ži­vu ri­bi­cu je­dan je od naj­po­pu­lar­ni­jih vi­do­va ri­bo­lo­va na na­šim vo­da­ma. U ovom pe­ri­o­du ta gra­blji­vi­ca do­bro ra­di na sko­ro svim vo­da­ma, a na­ro­či­to na ba­ra­ma i dru­gim sta­ja­ći­ca­ma. Ali, ni u ta­kvim uslo­vi­ma ni­je uvek la­ko do­ći do vred­ni­jeg ulo­va, već tre­ba iza­bra­ti do­bar si­stem i ma­mac po­nu­di­ti na pra­vom me­stu, u pra­vo vre­me.

Od ok­to­bra pa do kra­ja go­di­ne na na­šim vo­da­ma se štu­ka mo­že ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti na ke­de­ra. Na­i­me, sa­da se sit­na ri­ba po­la­ko po­vla­či na me­sta na ko­ji­ma će pro­ve­sti naj­hlad­ni­ji deo go­di­ne, a štu­ka ko­ri­sti sva­ku pri­li­ku da do­đe do hra­ne. Pad tem­pe­ra­tu­re vo­de pod­sti­če je da in­ten­ziv­ni­je je­de ka­ko bi na­ku­pi­la re­zer­ve ener­gi­je i ma­snih na­sla­ga neo­p­hod­nih da bi pre­ži­ve­la zi­mu i sprem­no do­če­ka­la mrest, ko­ji se od­vi­ja na nje­nom kra­ju – u fe­bru­a­ru i mar­tu.

Stuka

U PO­SLED­NJIH NE­KO­LI­KO ne­de­lja išao sam u vi­še na­vra­ta na ba­re kod se­la Li­po­vi­ca, na dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Le­skov­ca, i pe­cao na ke­de­ra (ba­bu­šku, du­gu od 7 do 12 cm, a naj­če­šće oko 10 cm), po­nu­đe­nu si­ste­mom slo­bod­ne ili usi­dre­ne ba­le­ri­ne. Ta­mo gde ima mno­go vo­de­nog ra­sti­nja ko­ri­stim usi­dre­nu ba­le­ri­nu, spre­ča­va­ju­ći ta­ko ke­de­ra da ula­zi u tra­vu i sa­kri­va se u njoj, a gde je tra­ve ma­nje ba­cam ke­de­ra bez si­dra (tj. ko­ri­stim si­stem sa udi­com na kra­ju i ma­lim olo­vom is­pod plov­ka), ka­ko bi mo­gao da slo­bod­no še­ta i »tra­ži« gra­blji­vi­ce (u uokvi­re­nom tek­stu na ovim stra­na­ma pri­ka­zao sam pra­vlje­nje jed­no­stav­ne a iz­u­zet­no prak­tič­ne i efi­ka­sne mon­ta­že za usi­dre­nu ba­le­ri­nu, uz upo­tre­bu do­ra­đe­ne fi­der-cev­či­ce).

Već pr­vog da­na smo moj kom­pa­njon Fi­lip zva­ni Žu­ća i ja, na naj­ve­ćoj od dva­de­se­tak ba­ra u Li­po­vi­ci, ima­li pet štu­ka te­ških iz­me­đu 1 i 2 kg, što je bi­lo do­bar znak da ni­smo po­gre­ši­li u iz­bo­ru me­sta i pri­stu­pa i na­go­ve­sti­lo do­bre ulo­ve i na­red­nih da­na. Do­la­zi­li smo za­to sva­ko­dnev­no, na­da­ju­ći se i ne­koj krup­ni­joj ri­bi, ko­ju ni­smo do­če­ka­li, ali je onih do dva ki­lo­gra­ma bi­lo do­sta. Fi­lip je pre ne­ko­li­ko da­na do­bio naj­ve­ću je­din­ku u ovoj se­ri­ji na­ših pe­ca­ro­ških po­ho­da, te­šku ne­što pre­ko 3 kg. In­te­re­sant­no je da su sve ri­be pre­pu­ne sna­ge i da to­kom bor­be mno­ge iska­ču iz vo­de, pa je vr­lo za­bav­no lo­vi­ti ih.

VE­ĆI­NA NA­ŠIH RI­BO­LO­VA­CA za lov štu­ke na ke­de­ra ko­ri­sti šta­po­ve du­ge do tri me­tra (i to uglav­nom te­le­skop­ske, zbog la­kog tran­spor­ta). Ja za ovaj vid pe­ca­nja upo­tre­blja­vam ša­ran­ske pa­ra­bo­li­ke (Mi­var­di Ma­trix) du­ge 3,6 m, kri­ve sa­vi­ja­nja 3 lb (što od­go­va­ra te­ži­ni ba­ca­nja do 85 g), jer za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vom sa­vi­ja­nju pod op­te­re­će­njem (pa i pri za­ma­hu i za­ba­ci­va­nju) mo­gu me­ka­no da pla­si­ram ke­de­ra i na ve­ću da­lji­nu, uz mi­ni­ma­lan ri­zik od spa­da­nja, a omo­gu­ća­va­ju mi i do­bru kon­tro­lu za­ka­če­ne ri­be i efi­ka­sno je za­ma­ra­ju svo­jim sa­vi­ja­njem ve­li­kim de­lom du­ži­ne... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 414-)

fShare