Kljunom po kamenju

Ove zi­me sam na Du­nav iz­la­zio re­đe ne­go ra­ni­jih go­di­na, pa je i mo­je ne­str­plje­nje uoči za­vr­šet­ka lo­vo­sta­ja na smu­đa bi­lo ve­će ne­go obič­no. Iako odav­no znam da pr­vi iz­la­zak u se­zo­ni obič­no ne do­ne­se ne­ki pa­žnje vre­dan ulov, sva­ki put se svoj­ski po­tru­dim, jer jed­na ili dve ri­be u me­ri sa­svim su do­volj­ne da po­sle du­ge pa­u­ze na­pu­nim ba­te­ri­je i do­bi­jem vo­lju za na­red­ne iz­la­ske.

Ali ni­je uvek u ri­bo­lo­vu baš sve ona­ko ka­ko že­li­mo, a ta­ko je bi­lo i u mo­ja pr­va dva smu­đo­lo­va na­kon za­bra­ne.

Pr­vog ma­ja ni­sam imao ni naj­sla­bi­je čvr­ka­nje, prem­da sam de­talj­no pre­tra­žio ne­ko­li­ko me­sta na ko­ji­ma sam ina­če u ovo do­ba do­bro pro­la­zio. Upor­no sam ba­cao do­bit­ne va­ra­li­ce, ali se ri­ba uop­šte ni­je ja­vlja­la, a u po­tra­zi za njom sam bio ogra­ni­čen hro­nič­nim pro­ble­mom sa mo­to­rom, zbog kog se već du­go dr­žim ne pre­vi­še uda­lje­nih po­zi­ci­ja, sa ko­jih u slu­ča­ju kva­ra mo­gu da od­ve­slam do ku­će.

KA­DA SE SU­TRA­DAN SVE PO­NO­VI­LO, već sam se po­šte­no za­bri­nuo, ali ni­sam ni po­mi­šljao na od­u­sta­ja­nje, tim pre što je za pra­zni­ke iz Be­o­gra­da ku­ći do­šao moj brat Bo­jan ka­ko bi se ma­lo od­mo­rio od uče­nja za is­pi­te ko­ji ga oče­ku­ju u jun­skom ro­ku.

Kao što sam i pret­po­sta­vljao, nje­gov ri­bo­lo­vač­ki elan pre­šao je i na me­ne, pa smo se već na­red­nog po­po­dne­va za­jed­nič­ki da­li u po­tra­gu za smu­đe­vi­ma, re­še­ni da ne pre­da­mo sve dok se obo­ji­ca ne upi­še­mo. Naj­pre smo bez uspe­ha pre­tre­sli ne­ko­li­ko ti­pič­nih pro­leć­nih po­zi­ci­ja, a on­da smo pre­šli na ver­ti­kal­no dži­go­va­nje iz čam­ca no­še­nog reč­nom stru­jom. Smu­ki­jev si­li­ko­nac La­sta u ulo­zi mam­ca za »ver­ti­ka­li­sa­nje« ret­ko oma­ne... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 324-)