Uz ma­lo ulo­že­nog vre­me­na i tru­da, mo­že­mo ve­o­ma uspe­šno za­šti­ti­ti va­ra­li­ce sa ko­jih su usled upo­tre­be ogu­lje­ni far­ba i lak. Osim to­ga, one će na­kon ova­kvog tret­ma­na bi­ti i znat­no sjaj­ni­je i iz­gle­da­ti kao no­ve. Za tu ope­ra­ci­ju po­treb­na nam je sa­mo jed­na stvar – akril­ni lak u spre­ju, ko­ji mo­že­mo ku­pi­ti u sva­koj bo­lje snab­de­ve­noj far­ba­ri

Si­gu­ran sam da ve­ći­na lju­bi­te­lja pe­ca­nja gra­blji­vi­ca na vo­ble­re te­ško pre­ži­vlja­va bi­lo ka­kvo ošte­ći­va­nje omi­lje­ne va­ra­li­ce. A ono mo­že bi­ti po­sle­di­ca i ra­znih ne­že­lje­nih do­ga­đa­ja (npr. uda­ra vo­ble­ra o ka­men ili be­ton, ka­ko u vo­di, ta­ko i van nje), ali i na­pa­da gra­blji­vi­ce (ko­ja vo­bler mo­že ošte­ti­ti sna­gom svo­jih če­lju­sti, oštrim zu­bi­ma ili pri­ti­skom ko­ji vr­ši na nje­ga vla­sti­tom te­ži­nom). Naj­če­šće stra­da­ju pla­stič­ni sta­bi­li­za­tor (»pak­ta«), lak i bo­ja. U te­žim slu­ča­je­vi­ma ošte­će­no bi­va te­lo vo­ble­ra, ko­je mo­že bi­ti iz­ra­đe­no od dr­ve­ta ili ne­ke pla­stič­ne ma­se. Dr­ve­ni vo­bler u tom slu­ča­ju poč­ne da upi­ja vo­du, dok se na pla­stič­nom ja­vlja­ju pu­ko­ti­ne, ko­je ta­ko­đe za po­sle­di­cu mo­gu ima­ti pro­dor vo­de u šu­plju unu­tra­šnjost, ali i lom va­ra­li­ce. Na­rav­no, naj­bo­lje bi bi­lo po­ve­ri­ti re­pa­ra­ci­ju ne­kom is­ku­snom maj­sto­ru, ali to ni­je uvek ni mo­gu­će ni­ti po­treb­no. Na sre­ću, ka­da je ošte­će­nje ma­nje, tj. ka­da sa­mo do­đe do ski­da­nja de­la la­ka ili bo­je, mo­že­mo ga efi­ka­sno sa­mi po­pra­vi­ti bar u to­li­koj me­ri da mu za još ne­ko vre­me pro­du­ži­mo rad­ni vek. Sve što nam tre­ba za taj po­sao je bo­ca pro­vid­nog akril­nog la­ka u spre­ju i ma­lo str­plje­nja. Ide­ju da na ovaj na­čin pro­du­žim ži­vot ne­kim ot­pi­sa­nim va­ra­li­ca­ma do­bio sam ka­da sam u Ri­bo­lo­vu pro­či­tao tekst ko­le­ge Alek­san­dra Be­lji­ća Bel­ke, na­šeg vr­snog tak­mi­ča­ra i tre­ne­ra mla­đih ka­te­go­ri­ja dr­žav­nih re­pre­zen­ta­ti­va­ca u lo­vu ri­be udi­com na plo­vak, o to­me ka­ko na sli­čan na­čin sre­đu­je plov­ke. Po­mi­slio sam da bi se ovo mo­glo pri­me­ni­ti i na vo­ble­re, a u prak­si se po­ka­za­lo da je to i te ka­ko iz­vo­dlji­vo i da je do­bro re­še­nje.

Sprej

SVE ŠTO TRE­BA DA URA­DI­MO je da vo­bler rav­no­mer­no pre­pr­ska­mo slo­jem akril­nog la­ka, a to ni­je te­ško ura­di­ti. Akril­ni lak u spre­ju mo­že se ku­pi­ti u sva­koj pro­dav­ni­ci bo­ja i la­ko­va. Iz­bor je ve­o­ma ši­rok, a na­ma je bit­no sa­mo da bu­de pro­vi­dan i sja­jan. Tre­nut­no, ce­na bo­ce od 400 ml iz­no­si oko 400 di­na­ra, a ta ko­li­či­na do­volj­na je za za­šti­tu ve­li­kog bro­ja vo­ble­ra (ve­ro­vat­no i pre­ko sto­ti­nu). Uz sprej nam tre­ba još sa­mo ma­lo le­plji­ve krep tra­ke (»pa­pir­ne«) ko­ju ko­ri­ste mo­le­ri i dru­gi maj­sto­ri.

Pre pr­ska­nja, oba­ve­zno tre­ba sa vo­ble­ra ski­nu­ti udi­ce i te­melj­no ga oči­sti­ti od even­tu­al­ne ne­či­sto­će, sit­nih osta­ta­ka pr­ljav­šti­ne, ma­sti, tra­ve, bla­ta itd. Na­kon to­ga osta­vi­će­mo ga da se do­bro osu­ši na va­zdu­hu. Ni­je pre­po­ruč­ji­vo ko­ri­sti­ti fen, pa čak ni na du­že vre­me iz­lo­ži­ti va­ra­li­cu di­rekt­noj sun­če­voj sve­tlo­sti, jer vi­so­ka tem­pe­ra­tu­ra mo­že da ošte­ti bo­ju i lak, ali i da do­ve­de do de­for­ma­ci­je pla­stič­nog klju­na.

Na­kon što se vo­bler sa­svim osu­ši, pri­stu­pa­mo la­ki­ra­nju, pre kog će­mo le­plji­vom tra­kom za­šti­ti­ti pla­stič­ni sta­bi­li­za­tor (na­rav­no, ako ga ima).

ZA PO­STU­PAK LA­KI­RA­NJA naj­bo­lje mi se po­ka­za­la sle­de­ća teh­ni­ka, ko­ja omo­gu­ća­va rav­no­mer­no na­no­še­nje la­ka po ce­loj po­vr­ši­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 421-)

fShare