Odavno je poznato da je ribu u većini situacija najlakše uhvatiti na njenu prirodnu hranu ili na mamac koji je što vernije imitira. Primenjujući tu logiku i malo eksperimentišući sa varalicama i načinima vođenja, naš saradnik je došao do veoma efikasnog mamca i prezentacije za pecanje smuđa na tekućoj vodi.
Veći deo ribolovačke karijere sam proveo varaličareći štuku i basa na kanalu. Međutim, u poslednjih desetak godina, zbog promene mesta prebivališta, najviše vremena provodim loveći smuđa na reci, naravno opet na veštačke mamce. Teren na kome najčešće pecam je prilično bogat ovom ribom, što mi omogućava izvođenje raznih eksperimenata, za mene posebno izazovnih onda kada je smuđ »neutralan«, tj. kada svako može da uhvati poneki komad, ali na tri-četiri mogu da računaju samo oni koji baš sve urade kako treba. U prošlom broju sam opisao kako sam, pecajući sa voblerašima i »gumičarima«, na istim mestima ali u različito vreme, primetio da smuđ često nije neaktivan u onom sat-dva dugom periodu na prelazu dana u noć, kao što neki misle, već ga naprosto u tom »međuvremenu« treba tražiti u »međuzoni«, koja je tamo gde ja pecam na dubini od oko 2 m, na kamenitom dnu.
Kada sam otkrio da je Calypso Fantom 6 veoma efikasan za lov na takvim mestima, počeo sam da usavršavam prezentaciju te varalice i da hvatam sve više smuđeva, te ponekog bucova i bandara, ali i dosta glavoča (»peševa«), koje sam sporadično kačio za rep, stomak i leđa, ali često dobijao i za usta! Dešavalo se recimo da ulovim samo jednog smuđa a da prosto »razbijem« peševe, tj. da ih na vobleru imam i po 5-6 za veče.
U JEDNOJ TAKVOJ prilici mi je sinulo zbog čega je smuđ naprasno »gubio« apetit u predvečernjim satima na izglednom mestu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 345-)