Malo koje pitanje u vezi s priborom izaziva toliko interesovanje kao ono o kvalitetu starih i novih čekrka. Jedni tvrde da su oldtajmeri bolji po svim bitnim karakteristikama, dok drugi isto to kažu za savremene mašinice. A najrealnije bi bilo reći da je istina, kao i u mnogo čemu drugom, negde na sredini.
Ovaj tekst je napisan iz potrebe da se odgovori na jednu temu koja je na društvenim mrežama i forumima poslednjih godina došla u centar pažnje i gotovo uvek kada se pokrene izazove reakcije. To pitanje koje uzburkava strasti glasi: da li je bolje koristiti staru ili novu mašinicu za pecanje? Staru – u smislu da je proizvedena pre mnogo godina, a novu – u smislu da je savremene konstrukcije. Ali da bismo ih uopšte mogli uporediti, moramo prvo upoznati tehnološke, konstruktivne i dizajnerske domete doba u kojem su nastajale.
PRE OTPRILIKE POLA VEKA otpočela je mala revolucija u proizvodnji mašinica za pecanje. Za ovo možda najveće zasluge imaju nemački D.A.M. i francuski Mitchell, koji su pravili neverovatno kvalitetne i napredne čekrke za ono vreme. Uz njih su u igri bili Shakespeare (Japan), Daiwa (Japan), ABU (Švedska) i ostali. Konkurencija je činila svoje, pa su se svi utrkivali ko će proizvesti bolju i dugovečniju mašinicu. Rezon kojim su se vodili bio je logičan: kvalitetom i dugotrajnošću privući kupca i ponuditi mu nešto čime će biti zadovoljan godinama.
Međutim, desilo se nešto sasvim neočekivano. Sa porastom broja različitih modela, tržište se polako zasitilo, pa je prodaja počela da opada. Zašto i kako je došlo do ovoga? Zato što su ribolovci nerado zamenjivali ono u šta su se mogli pouzdati. Jednom kupljena mašinica radila je decenijama, pa nije bilo potrebe često menjati taj deo pribora. Proizvođači su to uvideli (neki na vreme, a neki, nažalost, kasno), pa su počeli da rezonuju i rade drugačije. Umesto mašinice koja će trajati večno, ponudili su nešto sasvim suprotno! Jednostavno, bilo je potrebno navići (navući) kupce da čekrke kupuju znatno češće. I uspeli su! Danas je prosečan radni vek mašinice dve-tri sezone aktivnog korišćenja ili tek nešto više. I svi to smatraju za normalno. Mašinica je polako postala potrošna roba, što je i bio cilj koji su proizvođači sebi postavili. No iako možda nekome to deluje nemoguće, stare i nove mašinice se mogu direktno porediti. Hajde da vidimo kako.
PRILIKOM KUPOVINE NOVE MAŠINICE pažnja se najpre obraća na ukupni kvalitet, robusnost, kvalitet kočnice, super-stoper, slaganje najlona itd. Ako uporedimo kvalitet, robusnost i trajnost, dileme nema. Oldtajmeri u najvećem broju slučajeva odnose... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 370-)