Svakog proleća, ribolovci sa južnog Jadarana, a posebno oni stacionirani oko Ulcinja, sa nestrpljenjem iščekuju pojavu velikih jata luceva. Ta riba iz porodice tuna, koja po teoriji naraste do petnaestak kilograma, a izuzetan je borac i vrlo je cenjena zbog ukusnog mesa, u tom periodu, u okviru svojih redovnih migracija, neko vreme provodi u blizini ušća Bojane, pa ju je moguće veoma uspešno loviti na varalice.
U prethodne dve godine, međutim, taj prolećni cug luca je izostao, ali je ovog aprila i maja luc to pasioniranim varaličarima višestruko nadoknadio. Cug, kakav je zabeležen možda još samo dva puta u poslednje dve decenije, je trajao tokom većeg dela aprila i prve polovine maja, što je duže nego obično, a uz to su jata bila velika, kao i prosečna lovna težina, koja se kretala između 8 i 12 kg (koliko otprilike teže najveći primerci do sada hvatani u Jadranu).
Ulcinjski ribolovci luca uglavnom love na male silikonske šedove (od oko 7 cm), izduženog oblika i u prirodnim dekorima (sa plavkastim leđima i belim stomakom), dok smo Zoran Majstorović Kiza i ja ovoga puta forsirali pilkere i Bertox stikove od 14 i 18 cm, varalice na koje se mogu hvatati i tune. Taktika je krajnje jednostavna – važno je videti gde galebovi kruže i sleću na vodu, jer je to znak da tu jato luceva upravo napada sitnu ribu i hrani se... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 325-)