Pro­leć­ni lov smu­đa ve­li­ki je iza­zov, jer tra­ži od ri­bo­lov­ca po­sve­će­nost, ali i zna­nje i in­tu­i­ci­ju ko­ji će po­mo­ći da se u broj­nim sa­mo na­iz­gled slič­nim a za­pra­vo vr­lo raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma sna­đe i oda­be­re pra­vo me­sto, vre­me, va­ra­li­cu i pre­zen­ta­ci­ju

Kra­jem pro­le­ća ve­ći­na ri­bljih vr­sta za­vr­ša­va re­pro­duk­tiv­ne ak­tiv­no­sti i po­či­nje s in­ten­ziv­nom is­hra­nom. Taj pre­laz s jed­nog re­ži­ma na dru­gi ni­je na­gao već je uskla­đen sa sme­nom go­di­šnjih do­ba, i ne­kad po­či­nje ra­ni­je i tra­je du­že, a ne­kad ka­sni­je i tra­je kra­će. Za smu­đo­lov­ce – va­ra­li­ča­re od ve­li­ke je va­žno­sti da uoče pro­me­ne u pri­ro­di i da stra­te­gi­ju i tak­ti­ku ri­bo­lo­va uskla­de sa po­na­ša­njem smu­đa u ak­tu­el­nim uslo­vi­ma.

Smudj

Opa­da­nje vo­do­sta­ja na re­ka­ma, bi­stre­nje i uspo­re­nje reč­nog to­ka, kao i rast tem­pe­ra­tu­re vo­de uobi­ča­je­ne su po­ja­ve za kraj ma­ja i po­če­tak ju­na. Na­rav­no, ne de­ša­va­ju se sva­ke go­di­ne iste pro­me­ne u isto vre­me, a pa­ra­me­tri ko­ji ih od­re­đu­ju su go­to­vo uvek raz­li­či­ti od lanj­skih. Lov smu­đa u okol­no­sti­ma ko­je su na­iz­gled iden­tič­ne, a za­pra­vo raz­li­či­te, za po­sve­će­nog smu­đo­lov­ca sva­ke se­zo­ne pred­sta­vlja no­vi iza­zov. Ne­ma te si­tu­a­ci­je u ko­joj je ulov za­ga­ran­to­van i zbog to­ga će ri­bo­lov smu­đa va­zda bi­ti ne­do­re­če­na za­ni­ma­ci­ja ko­joj se iz­no­va vra­ća­mo sa no­vim ide­ja­ma i ve­ćim ela­nom.

SA PO­VLA­ČE­NJEM VO­DE, RE­LJEF pri­o­ba­lja se me­nja i do­bra ri­bo­lov­na me­sta se duž oba­le otva­ra­ju sva­ko­dnev­no. Mno­gi rto­vi, špor­ne, pre­li­vi, br­za­ci i ma­nji li­ma­ni, ko­je je ve­li­ka vo­da na­iz­gled »is­pe­gla­la«, sa­da oži­vlja­va­ju i po­sta­ju oku­plja­li­šta ri­ba. Ri­bo­lov­ci ko­ji za ne­ko­li­ko se­zo­na ima­ju evi­den­ci­ju sta­nja na ri­bo­lov­nim me­sti­ma u od­no­su na ni­vo re­ke mo­gu una­pred pla­ni­ra­ti iz­la­ske ka­da je vo­do­staj naj­po­volj­ni­ji. Osim to­ga, po­u­če­ni is­ku­stvom iz pret­hod­nih se­zo­na, mo­gu iz­be­ći već po­či­nje­ne gre­ške i po­ve­ća­ti uspe­šnost u ri­bo­lo­vu pri­me­nom no­vih ide­ja i tak­ti­ka na istom me­stu.

Ka­ko se re­ka bu­de bi­stri­la i uspo­ra­va­la, ak­tiv­nost smu­đa će sve vi­še bi­ti kon­cen­tri­sa­na na krat­ke ve­čer­nje i ju­tar­nje cu­go­ve u pri­o­ba­lju, a u to­ku da­na će bi­ti ume­re­na i is­po­lja­va­će se pri dnu, na du­bo­kim me­sti­ma. Ta­kvo po­na­ša­nje smu­đa je osnov­ni uslov za uspe­šno va­ra­li­ča­re­nje sa oba­le na vo­ble­re i za ver­ti­kal­no dži­go­va­nje iz čam­ca.

Kao i pri­li­kom po­ra­sta, tak­ti­ku ri­bo­lo­va tre­ba uskla­di­ti sa op­ti­mal­nim vo­do­sta­jem za kon­kret­no me­sto. Ne­ke po­zi­ci­je će u za­vi­sno­sti od br­zi­ne opa­da­nja vo­de bi­ti ak­tu­el­ne sve­ga ne­ko­li­ko ča­so­va ili da­na, te pro­me­nu me­sta tre­ba pla­ni­ra­ti una­pred ta­ko da na sva­koj mi­kro­lo­ka­ci­ji pe­ca­mo po ide­al­nom vo­do­sta­ju.

KA­DA JE NI­VO NE­ŠTO VI­ŠI, a tok br­ži, naj­bo­lje je lo­vi­ti sa ure­đe­nih oba­la, iz pro­stog raz­lo­ga što su pro­me­ne na nji­ma naj­ma­nje, a op­ti­ma­lan vo­do­staj naj­du­že tra­je. Vi­ši vo­do­staj uobi­ča­je­no pod­ra­zu­me­va i mut­nji­ka­vu vo­du, po ko­joj smu­đa mo­že­mo oče­ki­va­ti ve­o­ma bli­zu oba­le. Po­na­ša­nje smu­đa po pra­vi­lu ka­rak­te­ri­šu ume­re­na i vre­men­ski raz­vu­če­na ak­tiv­nost i mla­ki na­pa­di na va­ra­li­cu u to­ku da­na. Ako se na me­stu za­tek­ne po­ko­ji krup­ni­ji »ma­can«, be­sno će na­sr­nu­ti na spo­ro vo­đen sred­nje­ro­ne­ći vo­bler, ali tek po mr­klom mra­ku. Sa da­ljim opa­da­njem vo­de, na­pa­di na va­ra­li­cu će bi­ti sve »cmo­lja­vi­ji« (»ki­la­vi­ji«), a ulov sve sit­ni­ji. To je po­uz­dan po­ka­za­telj da me­sto vi­še ni­je u op­ti­mal­nom vo­do­sta­ju i da tre­ba pre­ći na na­red­no... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 402-)

fShare