Prem­da na ne­mač­kom de­lu Od­re pe­ca ve­li­ki broj ri­bo­lo­va­ca, a na sva­kih ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra ima i bar po je­dan ri­bar, ova re­ka od­li­ku­je se vr­lo ra­zno­vr­snim ri­bljim fon­dom, pa ume­šni i upor­ni mo­gu da uspe­šno lo­ve vi­še vr­sta gra­blji­vi­ca. Pa­si­o­ni­ra­ni va­ra­li­ča­ri pre­ko naj­ve­ćeg de­la go­di­ne mo­gu da se na­da­ju uspe­hu 

Odra iz­vi­re u Če­škoj, ve­ćim de­lom pro­ti­če kroz Polj­sku, a u du­ži­ni od 187 km či­ni i gra­ni­cu iz­me­đu nje i Ne­mač­ke, u ko­joj je po ve­li­či­ni pe­ta re­ka, po­sle Raj­ne, Du­na­va, El­be i Ina. Od nje­nih 866 km ukup­no, za­hva­lju­ju­ći iz­grad­nji na­pe­ra i dru­gim me­ra­ma re­gu­la­ci­je, plov­no je čak 717 km. Iz Šče­ćin­ske la­gu­ne, se­ver­no od polj­skog gra­da Šče­ći­na, Odra kroz tri ru­kav­ca is­ti­če u Bal­tič­ko mo­re. Du­bi­na joj u pro­se­ku iz­no­si 1–3 m, prem­da u do­njem to­ku po­ne­gde do­sti­že i 6 m. Sliv ove re­ke od­li­ku­je iz­u­zet­no oču­va­na pri­ro­da, sa ra­zno­vr­snim ži­vo­tinj­skim i bilj­nim sve­tom. Pri­o­ba­lje je ve­li­kim de­lom za­šti­će­no za­ko­nom, ta­ko da je pri­laz mo­tor­nim vo­zi­li­ma do­zvo­ljen na ve­o­ma ma­lom bro­ju me­sta. Mno­štvo di­vljih ži­vo­ti­nja (sr­na, li­si­ca, ze­če­va, di­vljih svi­nja i da­bro­va) ži­vi u okol­nim šu­mar­ci­ma i uz oba­lu, pa je su­sret sa ne­kom od tih vr­sta pri sva­kom iz­la­sku na vo­du vr­lo iz­ve­stan. Sa ne­mač­ke stra­ne je duž ce­log to­ka po­dig­nut be­dem za za­šti­tu od po­pla­va, duž ko­ga vo­di ure­đe­na bi­ci­kli­stič­ka sta­za, sve do ušća. Ne­tak­nu­ta pri­ro­da, bo­gat eko-si­stem i iz­gra­đe­na in­fra­struk­tu­ra či­ne Od­ru pra­vim mag­ne­tom za ri­bo­lov­ce, iz­let­ni­ke i lju­bi­te­lje pri­ro­de iz ce­le Ne­mač­ke.

Odra

RI­BLJI FOND je iz­u­zet­no bo­gat i či­ne ga čak 43 re­gi­stro­va­ne vr­ste. Od gra­blji­vi­ca su naj­za­stu­plje­ni­je štu­ka, bu­cov, smuđ, som i ban­dar, a u ma­njoj me­ri ima i po­toč­ne pa­strm­ke, kle­na, mre­ne i po­je­di­nih pre­da­to­ra iz po­ro­di­ce sal­mo­ni­da, ti­pič­nih za bal­tič­ko­mor­ski sliv, kao što je mor­ska pa­strm­ka (pod­vr­sta po­to­ča­re) ili Co­re­go­nus ma­ra­e­na. U obi­lju be­le ri­be pre­o­vla­đu­ju de­ve­ri­ka i bo­dor­ka. Broj­ni ru­kav­ci, ob­ra­sli lo­kva­nji­ma i pod­vod­nom ve­ge­ta­ci­jom, kri­ju le­pe pri­mer­ke li­nja­ka, a za­stu­plje­ni su, prem­da ne­što sla­bi­je, i ša­ran, amur i to­sto­lo­bik. Uslo­vi ta­ko­đe po­go­du­ju mi­gra­tor­nim vr­sta­ma ri­ba, kao što su je­gu­lja i ma­nić. Ne­dav­no je za­po­čet pro­je­kat po­ri­blja­va­nja je­se­trom, ko­ja je ne­ka­da bi­la autoh­to­na vr­sta u Od­ri, ali su iz­gle­di da se ona pri­la­go­di sa­da­šnjim pri­li­ka­ma još uvek do­sta ne­iz­ve­sni.

RE­GU­LA­TI­VA. Ri­bo­lov na Od­ri do­zvo­ljen je to­kom ce­le go­di­ne, uz po­što­va­nje kvo­ta do­zvo­lje­nog ulo­va i lo­vo­sta­ja za po­je­di­ne vr­ste. Mi­ni­mal­na me­ra za smu­đa i štu­ku je 50 cm (u Ne­mač­koj se ri­ba me­ri do kra­ja re­pa), dok za so­ma ne­ma du­žin­skog ogra­ni­če­nja. Dnev­no je do­zvo­lje­no po­ne­ti mak­si­mal­no dva smu­đa ili dve štu­ke, od­no­sno tri ri­be tih dve­ju vr­sta ukup­no. Za so­ma va­ži ogra­ni­če­nje od jed­nog pri­mer­ka dnev­no. Pri­rod­nim mam­cem mo­že se pe­ca­ti na naj­vi­še dva šta­pa (s tim da se ži­va ri­ba ne sme ko­ri­sti­ti), a ve­štač­kim na je­dan. Štu­ka je u lo­vo­sta­ju od 1. ja­nu­a­ra do 31. mar­ta, a smuđ od 1. apri­la do 31. ma­ja. Bu­cov je u za­bra­ni od 1. apri­la do 30. ju­na, dok za so­ma ne­ma ta­kvog ogra­ni­če­nja. Ce­na dnev­ne do­zvo­le, ko­ja uklju­ču­je i pra­vo na noć­ni ri­bo­lov, iz­no­si 10 evra, ne­delj­na sta­je 30 evra, a go­di­šnja 80. Ri­bo­lov­ci ko­ji ži­ve na te­ri­to­ri­ji Ne­mač­ke mo­ra­ju ima­ti po­lo­žen ri­bo­lo­vač­ki is­pit, dok su stran­ci pri ku­po­vi­ni do­zvo­le du­žni da po­ka­žu ri­bo­lo­vač­ku is­pra­vu iz ma­tič­ne ze­mlje. Do­pu­šte­no je pe­ca­ti i sa oba­le i iz čam­ca... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu broj 390-)

fShare