Iz go­di­ne u go­di­nu, smu­đa je sve te­že uhva­ti­ti na svim na­šim vo­da­ma, pa i na ve­li­kim te­ku­ći­ca­ma. Ali po­tra­ga za krup­nim ko­ma­di­ma baš za­to pred­sta­vlja neo­do­ljiv iza­zov za mno­ge spe­ci­ja­li­ste za lov tog ple­me­ni­tog gra­blji­v­ca. U ovom pe­ri­o­du ona ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­na, jer se smuđ pre­me­stio sa let­njih po­zi­ci­ja na no­va me­sta, ali mo­že bi­ti vr­lo pro­duk­tiv­na, pa se vre­di po­tru­di­ti

Smudj

Va­ra­li­ča­ri ko­ji iz čam­ca lo­ve smu­đa na Du­na­vu oko Ko­stol­ca ove su go­di­ne sve do­sad ve­o­ma lo­še pro­la­zi­li. Smu­đa su pre­te­žno do­bi­ja­li oni ko­ji pe­ca­ju na ke­de­ra, ali su i te ri­be uglav­nom bi­le sit­ne, če­sto je­dva u me­ri. Za­to su mno­gi od nas želj­no iš­če­ki­va­li pr­va je­se­nja za­hla­đe­nja ne bi li kre­nu­li u ozbilj­ni­ju pre­tra­gu te­re­na ko­ji još mo­že da­ti vred­ne ulo­ve, iako je pod ve­li­kim pri­ti­skom, ka­ko re­kre­a­tiv­nih ri­bo­lo­va­ca i ala­sa, ta­ko i ri­bo­kra­di­ca. Me­ni su pr­vi iz­la­sci u ta­kvim uslo­vi­ma do­ne­li ne­ko­li­ko le­pih ri­ba, ali do njih ni­sam do­šao la­ko, već pre­tra­žu­ju­ći mno­ga iz­gled­na me­sta i če­sto me­nja­ju­ći va­ra­li­ce, pa sam re­šio da na­pi­šem ne­ko­li­ko re­do­va sa že­ljom da ma­nje is­ku­snim ko­le­ga­ma pri­bli­žim ova­kav ri­bo­lov i po­mog­nem da br­že i lak­še do­đu do ulo­va.

IZ­BOR LO­KA­CI­JE je­dan je od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha. Ja naj­če­šće pre­tra­gu poč­nem od po­zna­tih me­sta, na ko­ji­ma sam već imao uspe­ha. Na­kon što ih do­bro »is­pi­pam«, za­dr­ža­vam se is­klju­či­vo na oni­ma na ko­ji­ma se smuđ ja­vi (bi­lo da ga uhva­tim ili da uda­rac osta­ne ne­re­a­li­zo­van). To su uglav­nom po­zi­ci­je sa po­to­plje­nim gra­na­ma ili čak či­ta­vim sta­bli­ma, uz reč­ne ade ili oba­le, ali i me­sta sa pre­pre­ka­ma ko­je su u vo­di za­hva­lju­ju­ći čo­ve­ku, kao što su ka­me­ni na­pe­ri ili po­to­plje­ni šle­po­vi i slič­ni ve­li­ki plov­ni objek­ti (ta­kve lo­ka­ci­je ja ne­ka­ko naj­vi­še i vo­lim). Svu­da gde se va­ra­li­ca pla­si­ra i vo­di oko pre­pre­ka ve­o­ma je bit­no pra­vil­no po­sta­vi­ti ča­mac, što za­to da bi­smo ko­li­ko god je mo­gu­će iz­be­gli ka­če­nja za njih i ki­da­nja (od ko­jih sva­ko no­si ri­zik da u ne­koj me­ri po­kva­ri­mo po­zi­ci­ju, bi­lo po­me­ra­ju­ći gra­ne ili osta­vlja­ju­ći na dnu du­ge ko­ma­de stru­ne, o ko­je će­mo ka­sni­je opet za­pi­nja­ti), što za­to da bi­smo bi­li u pri­li­ci da smu­đu pre­zen­tu­je­mo va­ra­li­cu iz od­go­va­ra­ju­ćeg ugla (po­što uop­šte ni­je sve­jed­no ka­ko će­mo mu je po­nu­di­ti). Ne­ret­ko sa­mo ne­ko­li­ko ste­pe­ni či­ni raz­li­ku iz­me­đu se­ri­je ulo­va ili uda­ra­ca i to­tal­nog od­su­stva ma ka­kvih de­ša­va­nja na istom me­stu. Smu­đe­vi su naj­če­šće na­bi­je­ni uz krš i vre­ba­ju plen ko­ji im se kre­će iz­nad gla­ve ili im se na­đe u vi­si­ni oči­ju.

Ve­o­ma je bit­no tač­no za­pam­ti­ti ili ozna­či­ti po­zi­ci­ju na ko­joj ima­mo ulo­ve ili na­pa­de, jer je sko­ro si­gur­no da će­mo ih pri istom ili slič­nom vo­do­sta­ju u istom de­lu go­di­ne po­no­vo ima­ti kad god uspe­mo da po­sta­vi­mo ča­mac na istu mi­kro­lo­ka­ci­ju.

Du­bi­na na ko­joj sa­da mo­že­mo oče­ki­va­ti ja­vlja­nje smu­đa na ve­li­kim re­ka­ma za­vi­si ne sa­mo od struk­tu­re dna već i od br­zi­ne vo­de. Za lov na dži­go­ve pre­ko da­na iz­gled­na su me­sta sa du­bi­nom od 7-8 m, pa i ne­što ve­ćom, dok u pli­ćim zo­na­ma (4-5 m) vi­še de­ša­va­nja mo­že­mo oče­ki­va­ti uve­če, ka­da smu­đu ima smi­sla po­nu­di­ti vo­bler ili si­li­kon­ce na la­ga­nim olov­nim gla­va­ma, ko­je mo­že­mo vo­di­ti i bli­zu po­vr­ši­ne ili na »po­la du­bi­ne«, a ne nu­žno pri dnu. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 413-)

fShare