Če­sto smo sklo­ni da za­klju­či­mo, ka­da pe­ca­nje za­vr­ši­mo bez udar­ca, da ri­ba ni­je je­la ili da ni­je bi­la na me­stu na kom smo je tra­ži­li. To se, na­rav­no, de­ša­va svi­ma, ali naj­re­đe oni­ma ko­ji do­bro upo­zna­ju ži­vot­ne na­vi­ke smu­đa i obra­sce nje­go­vog po­na­ša­nja u raz­li­či­tim uslo­vi­ma

Smuđ: oprez i gladKa­da je o po­na­ša­nju ri­ba reč, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca raz­li­ku­je dve vr­ste: »ri­ba ra­di« ili »ri­ba ne ra­di«, a ulov ili nje­gov iz­o­sta­nak uobi­ča­je­no se uzi­ma­ju kao po­ka­za­te­lji ak­tiv­no­sti ili ne­ak­tiv­no­sti ri­be. To u osno­vi i je­ste ta­ko, ali po­sto­je i ni­jan­se u ak­tiv­no­sti ko­je nas mo­gu do­ve­sti do ulo­va i on­da kad za ve­ći­nu ri­bo­lo­va­ca ri­ba »ne ra­di«. Po­zna­va­nje ono­ga što smuđ mo­že i ono­ga što mo­ra da ra­di da bi pre­ži­veo, a o če­mu je pi­sa­no u pret­hod­na dva bro­ja Ri­bo­lo­va, od ve­li­kog je zna­ča­ja za tač­nu pro­ce­nu ni­voa nje­go­ve ak­tiv­no­sti. Ve­za iz­me­đu mo­guć­no­sti i po­tre­ba, s jed­ne stra­ne, i pro­men­lji­vih ve­li­či­na ko­je ka­rak­te­ri­šu okru­že­nje u ko­jem ži­vi, s dru­ge stra­ne, upu­ću­je nas na me­sto na ko­jem smuđ bo­ra­vi, kao i na vre­me u ko­jem će na ne­ki na­čin bi­ti ak­ti­van. A ni­vo nje­go­ve ak­tiv­no­sti za nas ri­bo­lov­ce zna­či ni­vo in­ten­zi­te­ta is­hra­ne. Da bi nam taj po­jam bio ja­sni­ji, ak­tiv­nost će­mo po­de­li­ti na če­ti­ri ni­voa: hi­pe­rak­tiv­nost, ak­tiv­nost, ume­re­na ak­tiv­nost i ne­ak­tiv­nost.

PRI­ROD­NO BI BI­LO DA JE naj­glad­ni­ji smuđ naj­ak­tiv­ni­ji, ali po­gre­šno je na strah (bez­bed­nost) i glad gle­da­ti odvo­je­no. Te dve po­tre­be su uvek u spre­zi. Na ta­kav za­klju­čak upu­ću­ju nas smu­đe­vi pu­nog že­lu­ca ulo­vlje­ni u fa­zi hi­pe­rak­tiv­no­sti, kao i ret­ki ulo­vi ne­ak­tiv­nih smu­đe­va pot­pu­no pra­znog že­lu­ca. Iz ovo­ga je oči­gled­no da je uslov za hi­pe­rak­tiv­nost ni­zak ni­vo stra­ha i da će smuđ iza­ći u lov bez ob­zi­ra na ni­vo gla­di. Na lo­vi­štu će bi­ti pri­su­tan dok ima hra­ne i dok su uslo­vi za bez­be­dan lov pri­sut­ni. U ne­kim uslo­vi­ma taj »cug« tra­je krat­ko, a u dru­gim i po ne­ko­li­ko ča­so­va i ta­da je smuđ bli­zu oba­le i po­vr­ši­ne, na me­sti­ma ko­ja ka­rak­te­ri­šu iz­ra­žen re­ljef i naj­ve­ća kon­cen­tra­ci­ja ka­u­gle­ra. U tom pe­ri­o­du ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ima ulov, bez ob­zi­ra na is­ku­stvo, ve­šti­nu, opre­mu, iz­bor va­ra­li­ce... Hi­pe­rak­tiv­ni smu­đe­vi su u ve­ćim gru­pa­ma, a kon­ku­ren­ci­ja za hra­nu je ve­li­ka, te su i neo­pre­zni­ji... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 380-)

fShare