Sav­sko je­ze­ro po­zna­to je kao ću­dlji­va vo­da, na ko­joj ne­ka­da i nje­ni naj­bo­lji po­zna­va­o­ci mu­ku mu­če da ostva­re iole ve­ći ulov. To se ovo­ga pu­ta ni­je de­si­lo, jer je ri­ba do­bro ra­di­la (do­du­še ne ona oče­ki­va­na), ali su dvo­ji­ca vr­snih tak­mi­ča­ra, pe­ca­ju­ći je­dan kraj dru­gog, do kra­ja osta­la u ne­do­u­mi­ci – za­što su isti ma­mac, uz istu hra­nu i si­stem, na de­se­tak me­ta­ra uda­lje­no­sti, uzi­ma­le raz­li­či­te ri­be?

Pe­riod iz­me­đu pr­vih le­pih pro­leć­nih da­na i po­čet­ka ku­pa­li­šne se­zo­ne na Sav­skom je­ze­ru (Adi Ci­gan­li­ji) vr­lo je kra­tak. Tek što se ova ve­li­ka vo­da ma­lo za­gre­je i ri­ba u njoj po­kre­ne, već po­hr­le pr­vo na­tu­ri­sti, a ubr­zo za­tim i osta­li ku­pa­či, pa mi ri­bo­lov­ci bu­de­mo pro­te­ra­ni sa oba­le. Ove go­di­ne, upr­kos re­la­tiv­no to­plom i sta­bil­nom vre­me­nu kra­jem zi­me, ri­ba je bi­la pri­lič­no sla­bo ak­tiv­na. A od­mah po po­čet­ku pro­le­ća ja­ta na­ma fi­de­ra­ši­ma po­seb­no dra­ge de­ve­ri­ke po­če­la su sa mre­stom. Me­đu­tim, sve to ni­je mo­glo da me­ne i mog klup­skog ko­le­gu Bo­ja­na Bla­že­skog od­go­vo­ri od na­me­re da ne­ko­li­ko slo­bod­nih sa­ti to­kom jed­nog po­po­dne­va kra­jem pr­ve po­lo­vi­ne apri­la is­ko­ri­sti­mo za pe­ca­nje na ovoj aku­mu­la­ci­ji.

ada

Vo­do­staj na Adi obo­ren je još kra­jem 2015. i odr­ža­va se na tom ni­vou već ne­ko­li­ko me­se­ci. Ovaj po­tez nad­le­žnih je i vi­še ne­go po­zi­ti­van, jer je sta­bi­lan vo­do­staj do­pri­neo to­me da mrest bu­de us­pe­šan a mlađ sa­ču­va­na (za raz­li­ku od pret­hod­nih go­di­na, ka­da je vo­da oba­ra­na to­kom mar­ta i apri­la, na­kon što bi ve­ći­na ri­bljih vr­sta već po­lo­ži­la ikru, ko­ja je za­to uglav­nom pro­pa­la). S dru­ge stra­ne, sa­da sko­ro nig­de na je­ze­ru ne­ma pro­ble­ma sa pod­vod­nom ve­ge­ta­ci­jom (ko­ja ina­če već uve­li­ko bu­ja), jer je po­jas tra­ve na sve­ga ne­ko­li­ko me­ta­ra od oba­le i ne ome­ta ni­je­dan vid ri­bo­lo­va. Ni­zak vo­do­staj zna­či i da je pe­ca­nje ma­nje zah­tev­no kad je reč o teh­ni­ci i opre­mi, jer se sa­da bez pro­ble­ma na fi­der i plo­vak lo­vi na da­lji­ni od 20-30 m od oba­le, gde je du­bi­na uglav­nom iz­me­đu 5 i 7 m.

ZA FI­DER PE­CA­NJE na Adi u ta­kvim uslo­vi­ma mo­že se ko­ri­sti­ti ne­što lak­ši pri­bor ne­go ina­če, a sve osta­lo je isto. Ve­o­ma je va­žno ne iz­o­sta­vi­ti obil­no start­no (pri­mar­no, te­ško) pri­hra­nji­va­nje, sa do­dat­kom ve­će ko­li­či­ne ma­ma­ca u hra­ni. Ovo je po­seb­no bit­no ako ne pe­ca­mo od ju­tra do mra­ka, već sa­mo po­la da­na, jer u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji mo­ra­mo hra­ni­ti vr­lo in­ten­ziv­no ka­ko bi­smo na­dok­na­di­li ma­njak vre­me­na. Na­rav­no, mo­ra­mo to či­ni­ti i pre­ci­zno ne bi li efe­kat bio od­go­va­ra­ju­ći.

Pre po­čet­ka pe­ca­nja oba­ve­zno je son­di­ra­nje, ka­ko bi se iz­be­gli i plit­ki de­lo­vi i pla­toi (na ko­ji­ma je du­bi­na sa­da oko 2 m, a ne­gde i ma­nje) i ru­pe u ko­ji­ma du­bi­na pre­la­zi 8 m. Ta­kve po­zi­ci­je na Adi vr­lo ret­ko da­ju ri­bu, jer je na pli­ćim me­sti­ma vo­da su­vi­še bi­stra, a na onim du­bo­kim po pra­vi­lu »le­že« krup­ni so­mo­vi, pa dru­ge ri­be ne­ma. Uvek bi tre­ba­lo is­pi­ta­ti dno i za­rad na­la­že­nja ma­lo tvr­đe pod­lo­ge, jer na me­kom mu­lju ri­ba ne­ra­do ula­zi u hra­nje­nu zo­nu. Ali, bu­du­ći da smo se mi ovog pu­ta opre­de­li­li za od­lič­no nam po­zna­ta me­sta kod ka­fi­ća Pla­ža, ni­smo mo­ra­li da dra­go­ce­no vre­me tro­ši­mo na son­di­ra­nje.

Iako imam ne­ko­li­ko pro­ve­re­nih kom­bi­na­ci­ja pri­ma­ma za ovaj te­ren, ovog pu­ta sam od­lu­čio da iz­me­šam dve Gol­den Fish hra­ne – Fe­e­der Ex­tre­me i Va­ni­la... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 400-)

fShare