Vremena kada su slatkovodni ribolovci na moru, tokom godišnjeg odmora, pecali isključivo špariće, knezove i drugu sitnu ribu, sistemima namotanim na komad plute, odavno su za nama. Sve je više onih koji obavezno nose svoj »rečno-jezerski« pribor i na iste tehnike koje koriste i preko godine ostvaruju i lepe ulove cenjenih morskih vrsta
Bez pribora za pecanje ne idem nigde, pa sam tako i ovog leta put Grčke poneo po jedan varaličarac i štap za fider. Lov na veštačke mamce u ranim jutarnjim satima nije donosio nikakve rezultate, ali sam u nekoliko navrata u smiraj dana uspešno pecao malo modifikovanim fider pristupom.
Iako smo letovali u mestu Nea Iraklica, desetak kilometara od Kavale, i imali smeštaj na dva minuta od mora, odlazili smo u šest kilometara udaljeni Amolofi, poznat po prelepim peščanim plažama, čistom i bistrom moru i velikom broju bič-barova. Između dveju plaža se nalazi i jedan stenoviti potes na kom se turisti rado slikaju, ali kako na dnu, među kamenjem i stenama ima dosta ježeva, te kraba i drugih rakova, tu se malo ko kupa. Međutim, baš je taj deo savršen za pecanje dubinskim metodom, pre svega surf štapovima, pa sam tu izbočinu nazvao rtom dobre nade za orade.
ZBOG LAKŠEG TRANSPORTA na letovanje sam poneo tele-fider od 3,6 m, a imao sam i specijalno napravljen držač za more (vidi okvir). Pecao sam hranilicom sa otežanjem od 40 g, u koju sam uglavio neki mirišljavi kačkavalj kupljen u Lidlu, a koristio sam predvez dug preko jednog metra... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 434-)