Uspe­šni ri­bo­lo­vac iz Opo­va či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va eks­klu­ziv­no pre­no­si svo­ja is­ku­stva sa ri­bom iz­u­zet­no bo­ga­tih vo­da na obo­du da­le­kog Si­bi­ra, gde uspe­šno hva­ta be­lu ri­bu na pri­rod­ne mam­ce, a ban­da­re i štu­ke ra­znih ve­li­či­na na vo­ble­re, si­li­kon­ce i dru­ge va­ra­li­ce.

Ka­da mi je moj drug Bo­ža Slav­ko­vić sa­op­štio da ide da ra­di u Ru­si­ju, i to u Si­bir, obo­ji­ca smo po­mi­sli­li na isto – na ri­bo­lov. Lo­gič­no, jer ve­ru­jem da sko­ro sva­ko, ma­kar i po­taj­no, ma­šta o od­la­sku u taj pe­ca­ro­ški raj. Iskre­no sam se ob­ra­do­vao što će se bar jed­nom od nas ostva­ri­ti že­lja da is­ku­si i do­ži­vi ča­ri ri­bo­lo­va u ve­li­čan­stve­noj pri­ro­di Ru­si­je. Bo­ža i ja se zna­mo od naj­ra­ni­jeg de­tinj­stva i bez­broj pu­ta smo išli za­jed­no na vo­du. Pred put sam mu spre­mio i ne­ke mo­je va­ra­li­ce, da ih ta­mo te­sti­ra. Po­što je ot­pu­to­vao kra­jem je­se­ni, če­kao sam iz­ve­štaj sko­ro go­di­nu da­na. Na­i­me, ri­bo­lov je u de­lu Si­bi­ra u kom on bo­ra­vi mo­guć je sa­mo to­kom tri let­nja me­se­ca, a osta­lo vre­me su vo­de pod le­dom.

Rusija

Grad Sur­gut ima oko 350.000 sta­nov­ni­ka, a na­la­zi se u Han­ti-Man­sij­skoj obla­sti, u cen­tral­nom de­lu za­pad­nog Si­bi­ra. Pro­seč­na tem­pe­ra­tu­ra u ja­nu­a­ru je -22º C, a ove zi­me je za­be­le­že­na naj­ni­ža tem­pe­ra­tu­ra u isto­ri­ji tog gra­da, od -61º C. U let­njim me­se­ci­ma pro­seč­na tem­pe­ra­tu­ra je 17º C, a to­kom »be­lih no­ći« oko po­dne­va do­sti­že i 30º C. Sur­gut je cen­tar naft­ne in­du­stri­je, ima naj­ve­ću ga­snu elek­tra­nu na sve­tu i grad je ko­ji ra­ste ve­li­kom br­zi­nom. Bo­ža ra­di u gra­đe­vin­skom sek­to­ru, kao šef ode­lje­nja za za­li­he i opre­mu. Vre­me­na za ri­bo­lov ima ma­lo, ali je sa dru­ga­ri­ma Iva­nom Kajs­ne­rom i Mar­kom Ca­ji­ćem ipak us­peo da vi­še pu­ta ode u is­tra­ži­va­nje okol­nih vo­da. Naj­če­šće su pe­ca­li na Ju­gan­skom Obu, ru­kav­cu re­ke Ob, i na je­ze­ri­ma Ka­me­ni Mis i Gres, sve u oko­li­ni gra­da.

U JE­ZE­RO GRES ULI­VA se to­pla vo­da iz elek­tra­ne i ta­mo ri­bo­lov po­či­nje naj­ra­ni­je, već kra­jem ma­ja. Uglav­nom se lo­vi be­la ri­ba, tač­ni­je krup­na bo­dor­ka i de­ve­ri­ka. Ko­ri­sti se pri­bor za fi­der ri­bo­lov – hra­ni­li­ce bez ote­ža­nja, pred­vez de­blji­ne 0,20 mm i udi­ca ve­li­či­ne 12, na­mam­če­na cr­vi­ma ili gli­stom. Mam­ci se mo­gu ku­pi­ti u ri­bo­lo­vač­kim rad­nja­ma u gra­du. Dnev­no se mo­že na­lo­vi­ti ve­li­ka ko­li­či­na ri­be, ali tri dru­ga­ra uzi­ma­ju sa­mo ono­li­ko ko­li­ko im tre­ba za ta­nji­ra­ču. Ovaj ri­bo­lov je pre sve­ga re­lak­sa­ci­ja i uži­va­nje na pr­vim zra­ci­ma to­plog sun­ca po­sle bes­kraj­ne zi­me, uz oba­ve­zno ja­ko ru­sko pi­vo.

NA JE­ZE­RU KA­ME­NI MIS ci­lja­no se lo­ve štu­ke i ban­da­ri. Za­ni­mlji­vo je da su ban­da­ri skon­cen­tri­sa­ni na sa­moj po­vr­ši­ni vo­de, i to u ogrom­nim ja­ti­ma. Naj­če­šća lov­na te­ži­na se kre­će od 700 gra­ma do jed­nog ki­lo­gra­ma. Kao ap­so­lut­no naj­bo­lja va­ra­li­ca za ban­da­re po­ka­zao se vo­bler­čić Calypso Fan­tom 3... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 422-)

fShare