Sam svoj majstor

Ne­ma­nja Jan­ko­vić, dva­de­set­tro­go­di­šnji stu­dent iz Be­o­gra­da, ri­bo­lo­vom je po­čeo da se ba­vi za­hva­lju­ju­ći svom de­di, ko­ji ga je još kao de­ča­ka vo­dio na ka­nal Se­beš. Sa sa­mo pet go­di­na, uče­stvo­vao je na svom pr­vom plov­ka­ro­škom tak­mi­če­nju, na jed­nom ka­na­lu u bli­zi­ni Bor­če, a u svet va­ra­li­ča­re­nje uplo­vio je na Joj­ki­će­vom du­nav­cu, hva­ta­ju­ći štu­ke i ban­da­re, na lep­ti­re i vo­ble­re.

Lov gra­blji­vi­ca na ve­štač­ke mam­ce mu je i da­nas naj­ve­ća pa­si­ja, ali mu ni­su stra­ne ni osta­le teh­ni­ke.

– Naj­če­šće pe­cam na Du­na­vu oko Be­o­gra­da, i to pre­te­žno smu­đa i so­ma, dži­go­va­njem, na še­do­ve, tvi­ste­re i si­li­kon­ske gla­vi­nja­re, ali vo­lim da lo­vim i bu­co­va, na­ro­či­to na po­vr­šin­ce ti­pa za­re i ma­nje po­pe­re – pri­ča Ne­ma­nja, ko­ji ka­že da mu ni naj­ma­nje ne sme­ta što bu­cov če­sto pro­ma­šu­je ta­kve va­ra­li­ce, zbog če­ga ih mno­gi iz­be­ga­va­ju.

U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, ovaj mla­di ali već pri­lič­no is­ku­sni va­ra­li­čar ima još jed­nu strast – iz­ra­du va­ra­li­ca od si­li­ko­na...

(-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 323-)