Na re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na, uko­li­ko se ne pe­ca na tra­vu, be­la ri­ba se u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va pri­hra­nju­je sta­rim hle­bom ili me­ša­vi­nom hle­ba, ze­mlje i bra­šna­ste pri­ma­me. Me­đu­tim, ovog pu­ta je naš vr­sni plov­ka­roš plo­ti­cu pe­cao na hra­nu i ma­mac o kom ni­je ni raz­mi­šljao.

Re­ka Una u Bo­sni jed­na je od ret­kih ri­bo­lov­no za­ni­mlji­vih te­ku­ći­ca u re­gi­o­nu na ko­joj do pre ne­ku ne­de­lju ni­sam imao pri­li­ke da pe­cam. Ali pri­če ko­je sam čuo o njoj, kao i fo­to­gra­fi­je i vi­deo-snim­ci ko­je sam vi­deo de­lo­va­li su baj­ko­vi­to, pa sam obe­ruč­ke pri­hva­tio pred­log dru­ga­ra i ko­le­ge po šta­pu Mla­de­na Gr­bi­ća, ina­če vr­snog va­ra­li­ča­ra, da je­dan vi­kend pro­ve­de­mo plov­ka­re­ći na te­re­ni­ma oko Pri­je­do­ra.

Una

Pre­šav­ši tri­sto­ti­nak ki­lo­me­ta­ra, sti­že­mo na od­re­di­šte, gde nas če­ka Mla­de­nov brat Bo­ris Bri­še­vac. On pred­la­že da nam naj­pre po­ka­že ne­ka me­sta na ko­ji­ma vo­li da pe­ca, pa da mi po­tom od­lu­či­mo gde že­li­mo da pro­ve­de­mo dan. Pr­vo smo sta­li ve­o­ma bli­zu ušća Une u Sa­vu. Re­ka tu po ši­ri­ni i br­zi­ni naj­vi­še pod­se­ća na Ta­miš u do­njem de­lu to­ka kroz na­šu ze­mlju, ali je vo­da ne­što dru­ga­či­je bo­je. Sa­mo ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uz­vod­no, na­do­mak Ko­staj­ni­ce, sli­ka je pot­pu­no dru­ga­či­ja. Re­ka je azur­no pla­va, obi­lu­je br­za­ci­ma i ste­na­ma, i ve­o­ma je br­zog to­ka. Ka­ko je za taj dan na­ja­vlje­na tem­pe­ra­tu­ra od pre­ko 36° C, od­lu­ču­je­mo se za jed­nu po­zi­ci­ju iz­me­đu br­za­ka, na ko­joj ve­li­ke kro­šnje to­po­la go­to­vo či­ta­vog da­na pru­ža­ju pri­jat­nu hla­do­vi­nu.

NA­KON ŠTO SMO RA­SPRE­MI­LI BO­LO­NJE­ZE, pri­pre­mao sam se da za­me­šam pri­ma­mu, ali me je Bo­ris, bez­ma­lo me zbu­niv­ši, za­mo­lio da to ne ra­dim. Pred­lo­žio je da pr­vo po­ku­ša­mo da pri­ma­mi­mo ri­bu na nje­gov na­čin, a da ako to ne uspe pro­ba­mo sa bra­šna­stom hra­nom i cr­vi­ći­ma ko­je sam do­neo. Ob­ja­snio mi je da ta­kva pri­ma­ma i cr­vi mo­gu da iza­zo­vu ne­že­lje­ni efe­kat, tj. da pri­vu­ku ma­le kle­no­ve i dru­gu sit­nu ri­bu, od ko­je ne bi­smo mo­gli da upe­ca­mo krup­ni­je plo­ti­ce, zbog ko­jih smo do­šli. Na mo­je iz­ne­na­đe­nje, Bo­ris je iz­va­dio iz ko­la kan­ti­cu pu­nu sku­va­nog ku­ku­ru­za ko­ki­ča­ra i lo­pa­ti­cu ka­kva se ko­ri­sti za ba­ca­nje zr­na­ste pri­ma­me u ša­ran­skom ri­bo­lo­vu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 382-)

 

fShare