Šaren ulov za lep dan

Pr­vo­maj­ski pra­zni­ci su uvek od­lič­na pri­li­ka za pe­ca­nje, a ovo­ga pu­ta je i vre­me bi­lo iz­u­zet­no le­po, pa ni­sam ni po­mi­šljao da ne iza­đem na vo­du. Ka­ko su i Du­na­va i Ta­miš, na ko­je ina­če ra­do idem u ovom pe­ri­o­du, vi­so­ki, pe­ca­nje na ru­kav­ci­ma i ku­bi­ci­ma ni­je do­la­zi­lo u ob­zir, pa su pre­o­sta­le sa­mo za­tvo­re­ne vo­de.

Bi­ra­ju­ći iz­me­đu ne­ko­li­ko mo­guć­no­sti, opre­de­lio sam se za Opo­vač­ki du­na­vac. Oti­šao sam do na­si­pa ko­ji de­li Opo­vač­ki du­na­vac od tre­nut­no raz­li­ve­nog Du­di­nog du­nav­ca i iz­ne­na­dio se, vi­dev­ši da je oba­la od pre­la­za pre­ko ka­na­la pa do du­nav­skog be­de­ma oči­šće­na od ni­skog ra­sti­nja i dr­ve­ća, a čak su iz pri­o­bal­nog de­la uklo­nje­ni mulj i tr­ska.

USPE­VAM DA NA­ĐEM ME­STO sa ne pre­vi­še str­mom oba­lom, ali sam ipak mo­rao da se la­tim ašo­va ne bih li ga ko­li­ko-to­li­ko po­rav­nao. Uz sa­mo oba­lu, is­pod je­di­nog dr­ve­ta ko­je je na tom de­lu oale osta­lo, ba­cam ne­ko­li­ko ku­gli Ma­ros Mix Se­ri­es Eco pri­ma­me sa aro­mom ja­go­de i ne­ko­li­ko ša­ka še­ćer­ca, pa ras­kla­pam pe­tljaš od pet me­ta­ra sa naj­lo­nom od 0,12 mm, plov­kom no­si­vo­sti 0,5g i udi­com  ve­li­či­ne 16 i za­ba­cu­jem... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 323-)