Svaki moderni šarandžija kog poznajem čezne za tim da ima štap koji istovremeno čuva ribu, amortizujući uspešno njene udare i ne cepajući joj usta tokom zamaranja, a pri tom može da ponese (tj. da daleko baci) teško olovo i veliku PVA mrežicu punu hrane.
Međutim, u praksi je takvu alatku nemoguće naći, jer štap ili »ima dušu« ili je »motka«, a obe pomenute karakteristike nije moguće sjediniti. Zato i postoje šaranski štapovi različite snage, tj. krive savijanja, na svaku četvrtinu libre, od 2,5 lb do 4 lb (spod štapovi su najčešće t.c. 4,5 lb). Niko me ne može ubediti da mu je zaista potrebno 10 garnitura, ali ambicioznije šarandžije, koje poput mene pecaju na vodama različitih karakteristika, i to kako sa obale tako i iz čamca, a uz to se i takmiče, sasvim sigurno ne mogu sve to jednako uspešno pokriti samo jednim kompletom, ma koliko da se na njega naviknu i koliko god da je on dobar za neke stvari, pa nabave nekoliko garnitura (ja, primera radi, trenutno imam tri seta od po tri štapa, koji pokrivaju moje potrebe, te dva spod štapa i jedan marker). U tekstu koji sledi pokušaću da vam objasnim po čemu se razlikuju i kakve bi karakteristike trebalo da imaju šaranski štapovi za različite uslove.
ZA RIBOLOV NA EKSTREMNIM DALJINAMA (od 140 m pa na više) se koriste dvodelci koji su više brze (fast) akcije nego parabolici, dužine 3,9 m, a t.c. najčešće oko 4 lb. Oni su teški,preostri i nisu idealni za vađenje ribe, budući da im dobra amortizacija udara šarana tokom borbe nije glavna karakteristika, pa sa njima često dolazi do cepanja mekih usta šaana, ali su zato apsolutno na svome kada treba daleko zabaciti težak teret.
Dva najpoznatija i najcenjenija štapa te klase snage iz najviše cenovne kategorije su duga 3,9 m... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 324-)