Ka­ko zbog vi­so­kog vo­do­sta­ja Min­ča po­čet­kom ju­na ni­je bi­lo mo­gu­će lo­vi­ti so­ma u do­njem to­ku te re­ke, bli­zu ušća u Po, Jo­ci Si­mo­no­vi­ću, Dra­šku Kla­ča­ru i me­ni ni­je osta­lo ni­šta dru­go do da se to­kom ne­ko­li­ko da­na, ko­li­ko smo ima­li na ras­po­la­ga­nju, fo­ku­si­ra­mo na Sred­nje je­ze­ro (La­go di Mezzo) u pre­div­nom se­ver­no­i­ta­li­jan­skom gra­du Man­to­vi. Pr­va dva ve­čer­nja iz­la­ska ukup­no uzev ni­su bi­la ne­u­spe­šna, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći to­me što je Dra­ško sa oba­le smu­đa­ro­škim pri­bo­rom uhva­tio so­ma od dva me­tra (o če­mu je bi­lo re­či u pr­vom de­lu tek­sta). Ali osim tog ka­pi­tal­ca ima­li smo još sa­mo ne­ko­li­ko sit­nih smu­đe­va, a uz to smo ste­kli uti­sak da se ri­ba pre­me­šta i da je­de u krat­kim cu­go­vi­ma, ta­ko da ju je va­lja­lo tra­ži­ti.

Str16-velika

Ba­ta Ru­os, naš pri­ja­telj ko­ji na Min­čo kod Man­to­ve go­di­na­ma do­la­zi po ne­ko­li­ko pu­ta u se­zo­ni, pa po­zna­je sva­ki me­tar re­ke i tri ve­štač­ka je­ze­ra na njoj, re­šio je da tre­ćeg da­na po na­šem do­la­sku sa ocem i Švaj­car­cem Ma­ti­ja­som, ko­ji dr­ži splav za sme­štaj ri­bo­lo­va­ca i iz­da­je čam­ce, pro­ba da lo­vi so­mo­ve na do­njem kra­ju je­ze­ra. Ka­ko je i ni­vo ove aku­mu­la­ci­je bio iz­ra­zi­to po­vi­šen, na mno­gim me­sti­ma je vo­da pre­li­la ure­đe­ne oba­le, pa je be­la ri­ba ušla u za­tra­vlje­ne pli­ća­ke, me­đu žbu­nje i dr­ve­će, a so­mo­vi su kre­nu­li za njom. To je ide­al­na pri­li­ka za lov na ve­li­ke ke­de­re, si­ste­mi­ma sa »bo­vom«, tj. sa po­moć­nim plov­kom, za­hva­lju­ju­ći kom ži­va ri­ba ne mo­že da ot­pli­va od me­sta na ko­je je po­sta­vi­mo, ni­ti da se do­ko­pa ne­ke pre­pre­ke. Za­to su Ba­ta i nje­gov otac fi­der teh­ni­kom na br­zi­nu uhva­ti­li ne­ko­li­ko ba­bu­ški te­ških od 0,5 do 1 kg, kao da je to ne­što naj­lak­še na sve­tu (a na Sred­njem je­ze­ru uisti­nu i ni­je te­ško, jer ša­ra­na i ma­njih ci­pri­ni­da ima kao ple­ve)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 328-)

fShare