Efi­ka­snost fi­de­ra u lo­vu ri­ba ko­je na­sta­nju­ju te­ku­ći­ce mren­skog re­gi­o­na odav­no je po­zna­ta, pa mno­go ri­bo­lo­va­ca ko­ri­sti tu teh­ni­ku. Ali na­čin na ko­ji to ra­di Dar­ko To­do­si­je­vić iz Či­tlu­ka kod Kru­šev­ca i re­zul­ta­ti ko­je po­sti­že da­ju no­vu di­men­zi­ju ovom atrak­tiv­nom vi­du pe­ca­nja mir­nih ri­ba. Ovo­ga pu­ta ovaj spe­ci­ja­li­sta ot­kri­va ka­ko je po­sled­njih me­se­ci raz­bi­jao mre­nu na Za­pad­noj Mo­ra­vi.

Još na po­čet­ku mi­nu­le je­se­ni bi­lo mi je ja­sno da će bi­ti uspe­šnog lo­va mre­ne na Za­pad­noj Mo­ra­vi, jer su svi bit­ni uslo­vi i za ak­tiv­nost i za pe­ca­nje ove ri­be bi­li ide­al­ni – vo­da bi­stra i prak­tič­no stal­no na mi­ni­mu­mu, a vre­me pri­jat­no (pra­vo mi­holj­sko le­to, sa ma­glo­vi­tim ju­tri­ma, ali sun­ča­nim da­ni­ma, i tem­pe­ra­tu­rom iz­nad se­zon­skog pro­se­ka). U ta­kvim okol­no­sti­ma, ne­gde od po­lo­vi­ne no­vem­bra pa na­da­lje, uklju­ču­ju­ći i de­cem­bar, mo­že­mo oče­ki­va­ti da će­mo re­dov­no do­bi­ja­ti mre­nu i da će pre­o­vla­đi­va­ti u ukup­nom ulo­vu ka­da ko­ri­sti­mo pri­rod­ne mam­ce. Za­to sam se ja po­sled­njih me­se­ci bio pre­te­žno i po­sve­tio pe­ca­nju te atrak­tiv­ne ri­be, na­rav­no me­ni omi­lje­nom fi­der teh­ni­kom.

mrena

ME­STO I PRI­PRE­MA. U dru­goj po­lo­vi­ni je­se­ni mre­na po­o­dav­no ni­je u naj­ja­čim br­za­ci­ma i na dru­gim let­njim po­zi­ci­ja­ma, već se gru­pi­še u ne­što mir­ni­joj i du­bljoj vo­di, ali ne spo­roj, bu­du­ći da tra­ži de­lo­ve re­ke sa ka­me­ni­tim dnom, plo­ča­ma i ste­na­ma, pa će­mo je na­ći na ula­zi­ma u zi­mov­ni­ke, u sa­mim zi­mov­ni­ci­ma i na iz­la­zi­ma iz njih, gde se po po­god­nom vo­do­sta­ju (ma­lom) in­ten­ziv­no hra­ni.

Pe­ca­nje na fi­der na ta­kvim te­re­ni­ma ne­gde je lak­še, a ne­gde mo­že bi­ti i iz­u­zet­no te­ško, jer su zbog sil­nog ka­me­nja ki­da­nja si­ste­ma ve­o­ma če­sta. Ali uz do­bru pri­pre­mu i pra­vi­lan pri­stup go­to­vo se na sva­koj po­zi­ci­ji na ko­joj se mre­ne oku­plja­ju u dru­goj po­lo­vi­ni je­se­ni mo­že uspe­šno pe­ca­ti. Da bi­smo iz­be­gli če­sta ki­da­nja si­ste­ma i ži­va­ca, mo­ra­mo pre sve­ga pa­žlji­vo son­di­ra­ti te­ren i oda­bra­ti me­sto na ko­je će­mo pla­si­ra­ti hra­ni­li­cu. Kon­kret­ni­je re­če­no, mo­ra­mo po­la­ko i upor­no pre­pi­pa­ti olo­vom sva­ki pe­dalj dna i pro­na­ći bar je­dan kva­drat či­sti­ne, na ko­me tre­ba da stal­nim za­ba­ci­va­njem si­ste­ma sa hra­ni­li­com na­pra­vi­mo hra­ni­li­šte ka­ko bi­smo pri­vu­kli ri­bu i pod­sta­kli je da je­de upra­vo tu, oda­kle će­mo mo­ći da je iz­vu­če­mo na­kon što uzme udi­cu sa mam­cem... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 394-)