Kra­lji­ca reč­nih br­za­ka po­zna­ta je kao lju­bi­telj ja­kih mi­ri­sa. I ri­bo­lov­ci ko­ji je pe­ca­ju mo­der­nom fi­der teh­ni­kom sto­ga za ma­mac če­sto ko­ri­ste ne­ke odav­no do­ka­za­ne mam­ce, kao što su koc­ke si­ra i raz­ne vr­ste me­sa (na­re­zak, sa­la­me itd.). Ot­kri­va­mo vam ka­ko taj spoj no­vog i sta­rog da­je naj­bo­lje re­zul­ta­te

Po­ne­kad je to pred kraj li­sto­pa­da (ok­to­bra), ne­kad tek sre­di­nom stu­de­nog (no­vem­bra), ka­ko već ko­je go­di­ne, ali kad se ju­tar­nje tem­pe­ra­tu­re spu­ste na sve­ga ne­ko­li­ko stup­nje­va iz­nad nu­le i je­se­nje ma­gle se nad­vi­ju nad ri­je­ke, mo­že­mo bi­ti si­gur­ni da je do­šlo pra­vo vri­je­me za ri­bo­lov mre­na. Kad ka­žem da je do­šlo vri­je­me za ri­bo­lov mre­na, mi­slim pri­je sve­ga na one krup­ne i sna­žne, bes­kom­pro­mi­sne bor­ce ko­ji ne­za­u­sta­vlji­vo po­di­žu adre­na­lin sva­kom ri­ječ­nom ri­bi­ču i zbog ko­jih se tre­nu­tač­no za­bo­ra­vlja da po­sto­ji bi­lo ko­ja dru­ga ri­blja vr­sta.

mrenavelika

I ne mi­slim pri tom da se ta­kve mre­ne ne mo­gu ulo­vi­ti i u dru­gim pe­ri­o­di­ma go­di­ne. Mo­gu, ali da­ka­ko ne u to­li­kom bro­ju i ne na jed­nom mje­stu. A ko­je je to mje­sto? U sva­kom slu­ča­ju ne ono na ko­jem će­mo ih uspje­šno lo­vi­ti u osta­lim vre­men­skim raz­do­blji­ma. Mre­ne sa­da za­si­gur­no ni­su u br­za­ci­ma, već u ne­što mir­ni­jim di­je­lo­vi­ma to­ka, uglav­nom sa tvr­dim, ka­me­nim dnom. I bez ika­kve mi­sti­fi­ka­ci­je, ne po­zna­je­mo li nji­ho­vo kre­ta­nje na po­je­di­noj ri­je­ci i ne zna­mo li gdje bi ih tre­ba­lo tra­ži­ti u je­sen, uz bi­lo ko­ju pri­hra­nu, naj­bo­lji pri­bor i ma­mac, oda­bra­nu teh­ni­ku i vr­hun­sko ri­bo­lov­no umi­je­će, od ve­li­kih mre­na naj­vje­ro­jat­ni­je ne­će bi­ti ni­šta. Ili će­mo, u bo­ljem slu­ča­ju, ulo­vi­ti tek po­ne­ku. Zna­či, pri­je sve­ga po­zi­ci­ja, a on­da sve osta­lo! A osta­lo... Kao i u sva­kom dru­gom ri­bo­lo­vu, mo­ra­mo po­što­va­ti ne­ke za­ko­ni­to­sti i pri­la­go­di­ti se uvje­ti­ma na vo­di.

RI­BO­LOV MRE­NA FI­DE­ROM svo­di se u osno­vi na dvi­je va­ri­jan­te, od ko­jih sva­ka ima svo­je pred­no­sti i bo­lje »ra­di« u od­re­đe­nim okol­no­sti­ma. Pr­va pod­ra­zu­mi­je­va si­ste­me sa ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma, tj. sa ra­znim hra­ni­li­ca­ma otvo­re­nih i za­tvo­re­nih kra­je­va, uz upo­tre­bu du­gih pred­ve­za od naj­lo­na, te re­la­tiv­no ma­lih udi­ca. Dru­ga je jed­no­stav­ni­ja, no ujed­no gru­blja, a zah­ti­je­va da se ko­ri­ste me­tod hra­ni­li­ce (raz­ne re­bra­ste ili spi­ral­ne hra­ni­li­ce in-lajn ti­pa, sa olov­nim ote­ža­njem) i vr­lo krat­ki pred­ve­zi, uglav­nom od tan­ke upre­de­ni­ce, kao i ve­će udi­ce. Prem­da ne po­sto­ji čvr­sto pra­vi­lo, ri­bo­lov ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma ve­ći­nom da­je bo­lje re­zul­ta­te kad je vo­da ni­ska i bi­stra, a mre­ne su, pod­ra­zu­mi­je­va se, znat­no pla­šlji­vi­je i opre­zni­je. Uz to, zbog sa­mog na­či­na i kon­ti­nu­i­te­ta hra­nje­nja, te pla­si­ra­nja ma­njeg mam­ca (cr­vi) na du­gom pred­ve­zu, go­to­vo sam uvi­jek ve­ći broj ri­ba lo­vio si­ste­mom sa ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma. No kad god je vo­da bi­la ima­lo mut­ni­ja, uz upo­tre­bu ve­ćih ma­ma­ca (pe­le­ta, boj­li­ja, ra­znih sa­la­ma, koc­ka si­ra itd.), me­tod si­stem je ta­ko­đer od­lič­no ra­dio, a če­sto mi je do­no­sio krup­ni­je ri­be ne­go »ka­vez«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 391/392-)

fShare