Kratki varaličarski izlasci traže od ribolovca maksimalnu koncentraciju, pokretljivost i što racionalnije korišćenje vremena. A to podrazumeva i da ne nosimo previše pribora. Jedan od naših najuspešnijih smuđaroša tvrdi da sve što mu treba za nekoliko sati pecanja staje u džepove prsluka
Mobilnost u varaličarskom ribolovu je imperativ, ali nije lako imati pri sebi sve što je potrebno a istovremeno ostati što je moguće pokretljiviji ne trpeći posledice prevelikog tovara. To je izvodljivo samo ako je izlazak u ribolov dobro osmišljen i detaljno isplaniran. U suprotnom, biće ili viška opreme, koji predstavlja beskoristan teret, ili manjka opreme koja nam je neophodna. A koliko god da smo dobro informisani i kakav god plan da napravimo, skoro nikada ne zatičemo na ribolovnom mestu baš onakvu situaciju kakvu smo zamislili. Gotovo uvek je bar neki detalj drugačiji, te se moramo prilagođavati, koristeći ono što u tom trenutku imamo pri sebi. Da li je tok reke brži nego što smo pretpostavili da bi mogao biti, pa nam treba nekoliko grama teža džig glava, ili je voda nešto bistrija, pa nam varalica koju smo poneli treba u nekom drugom dekoru – kako god bilo, znam da kad dođem na mesto i vidim vodu i obalu, tog trenutka poželim da sam poneo drugačiji komplet pribora. Dakle, cena pokretljivosti se uvek mora platiti, ali kada je već tako, treba se potruditi da bude što manja.
Kada je reč o varaličarenju na poznatom terenu, u trajanju od nekoliko časova, koje većina varaličara najčešće upražnjava, pitanje opreme je najlakše rešivo. Na obližnja, dobro poznata i »ugažena« mesta nema potrebe nositi čizme u rancu, niti kabanicu ili nepromočivu odeću ako u slučaju nevremena možemo brzo i bez problema stići do nekog zaklona. Za kratak izlazak na vodu ne trebaju nam ni hrana, piće, rezervna odeća i obuća. Potrebno je samo u danas uistinu velikoj ponudi ribolovačkih prsluka naći onaj odgovarajući, u koji može stati neophodni pribor. Ima ribolovaca koji biraju model prema modi ili brendu, pa onda pribor koji nose prilagođavaju prsluku. Treba činiti obrnuto, tj. birati prsluk prema priboru, ili se u krajnjem slučaju obratiti nekom krojaču koji bi bio spreman da nam napravi baš onakav prsluk kakav nam treba (nekada je to radio Simoni iz Užica – prim. ur.), jer kao što dvojica ribolovaca koja love istu ribu čak i na istim mestima nikad to neće činiti potpuno identično, tako neće nositi isti komplet pribora i smeštati ga u prsluk (ili torbu) na isti način.
MINIMALISTIČKI PRISTUP RIBOLOVU ima svoje prednosti i mane, ali kako god da se spremamo, moramo, kao što sam već naglasio, biti prilagodljivi. Na istom delu reke ili stajaćice, i to na odstojanju od svega nekoliko desetina metara, mnogo gde možemo loviti više vrsta grabljivica. Retko se dešava da su sve istodobno aktivne na jednom mestu, ali treba biti spreman za svaku od njih u meri u kojoj teren na kojem lovimo to zahteva. Dilema šta poneti a čega se odreći je uvek prisutna i pravog odgovora nema, jer je kombinatorika beskonačna, a vera u pojedine modele varalica uvek upitna. Ipak, vremenom se ponešto iskristališe i »borbeni komplet« svako formira sa svešću da će u njemu skoro uvek bar nešto nedostajati... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 405-)