Ma­lo je šta u ri­bo­lo­vu ta­ko uz­bu­dlji­vo kao ne­sta­ja­nje pli­va­ju­ćeg mam­ca u usti­ma ve­li­kog ša­ra­na. Jed­nom kada vide tu ribu upravo u tre­nu­tku dok ku­pi udi­cu, mno­gi za ceo život postanu privrženici pecanja na samoj površini. A ono je naj­lak­še sa kon­tro­le­ri­ma – spe­ci­jal­nim plov­ci­ma ko­ji omo­gu­ća­va­ju ide­al­nu pre­zen­ta­ci­ju

Ve­li­ki broj si­ste­ma i mon­ta­ža za ri­bo­lov se ba­zi­ra na za­pa­ža­nju da je ri­ba (sko­ro) uvek na dnu ili bli­zu nje­ga. Ovo je za­i­sta u ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va sa­svim tač­no, ali ri­ba ume, iz ra­znih raz­lo­ga, da se po­dig­ne u gor­nje slo­je­ve vo­de i da se tu hra­ni. U ovom tek­stu će­mo vi­de­ti na ko­ji na­čin mo­že­mo uspe­šno lo­vi­ti ša­ra­na bu­kval­no na sa­moj po­vr­ši­ni, na sta­ja­ćim vo­da­ma. Sma­tram da je u ta­kvim okol­no­sti­ma naj­e­fi­ka­sni­je – a ta­ko mi­sle i mno­gi en­gle­ski lju­bi­te­lji ova­kvog pri­stu­pa – pe­ca­nje uz po­moć po­seb­nog plov­ka, ta­ko­zva­nog kon­tro­le­ra (eng. »con­trol­ler«).

Kontroler

Na jed­noj od sli­ka vi­di­te ne­ke ti­pič­ne kon­tro­le­re. Va­ri­ja­ci­ja ima bez­broj, ali osnov­no za sve ova­kve plov­ke je­ste da im je al­ka za pro­vla­če­nje naj­lo­na na vr­hu! Osim to­ga, oni na do­njem kra­ju ima­ju ote­ža­nje ka­ko bi sta­ja­li us­prav­no. Ta­kav plo­vak je uvek već op­te­re­ćen to­li­ko ko­li­ko je po­treb­no da pra­vil­no sto­ji (čak i ako po­ku­ša­mo da ga po­sta­vi­mo na­o­pač­ke, on će se uvek okre­nu­ti u pra­vi­lan po­lo­žaj, tj. sa al­kom go­re), pa ne­ma po­tre­be sta­vlja­ti na stru­nu ni­ka­kvo do­dat­no ote­ža­nje. Ko­ri­ste­ći ova­kav plo­vak, bi­će­mo u mo­guć­no­sti da tra­ži­mo ša­ra­na i na ve­ćim da­lji­na­ma. Kon­tro­le­ri se pro­da­ju u raz­li­či­tim te­ži­na­ma, pa uvek mo­že­mo iza­bra­ti od­go­va­ra­ju­ći za kon­kret­nu si­tu­a­ci­ju, tj. po­treb­nu da­lji­nu iz­ba­ča­ja.

SI­STEM JE VE­O­MA JED­NO­STA­VAN i br­zo se pra­vi, pa za ne­ko­li­ko mi­nu­ta mo­že­mo bi­ti sprem­ni za pe­ca­nje. Ti­pič­na mon­ta­ža pri­ka­za­na je na jed­noj od pri­lo­že­nih ilu­stra­ci­ja. Kao što se vi­di, osim osnov­nog naj­lo­na (1), po­treb­ni su nam još sa­mo plo­vak (2), sto­pe­ri (3), te pred­vez (4), na či­jem je kra­ju udi­ca (5). Za pred­vez ja ko­ri­stim flu­o­ro­kar­bon, ko­ji mi se po­ka­zao prak­tič­no ide­al­nim za ova­kvo pe­ca­nje. Kva­li­te­tan flu­o­ro­kar­bon je pot­pu­no ne­vi­dljiv u vo­di, pa će ri­ba bi­ti ma­nje sum­nji­ča­va. Ako se pak ko­ri­sti pred­vez od stan­dard­nog naj­lo­na, po­želj­no je pre­ma­za­ti ga ne­čim što će ga uči­ni­ti plov­nim, npr. ma­šću za pli­va­ju­će stru­ne, ko­ju ko­ri­ste mu­ši­ča­ri (a ne­ke en­gle­ske ša­ran­dži­je upo­tre­blja­va­ju i iz­ra­zi­to plov­ne mo­no­fi­le ko­ji­ma se mu­ši­ča­ri slu­že za lov su­vim mu­ši­ca­ma – prim. ur.)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 365/366-)

fShare