Sto­li­ca je oba­ve­zan de­o pra­te­će opreme ogrom­ne ve­ći­ne ri­bo­lo­va­ca ko­ji sa oba­le pe­ca­ju na pri­rod­ne mam­ce. Pri tom se za sedenje ko­ri­sti za­i­sta sve i sva­šta – od pra­sta­rih ho­kli­ca, pre­ko mo­de­la iz kam­per­skog ar­se­na­la, do tak­mi­čar­skih plat­for­mi i ša­ran­džij­skih i fi­de­ra­ških »sve­mir­skih bro­do­va«. Ka­ko se sna­ći u tom mno­štvu i iza­bra­ti op­ti­mal­no re­še­nje i po funk­ci­o­nal­no­sti i po ce­ni?

Sto­li­ca je ve­o­ma va­žan re­kvi­zit u svim vi­do­vi­ma sta­ci­o­nar­nog ri­bo­lo­va sa oba­le, od kla­sič­nog du­bin­skog i onog na plo­vak, pre­ko sa­vre­me­nog ša­ran­skog do onog na fi­der. Na­rav­no, ni­je neo­p­hod­na: mo­že­mo se­sti i na ne­ki panj, ka­men, ko­mad sti­ro­po­ra, gaj­bu itd., po­go­to­vo ako je te­ren ra­van. Ali, u ve­ći­ni slu­ča­je­va, oba­le su ma­nje ili vi­še ne­rav­ne, što im­pro­vi­za­ci­je či­ni pro­ble­ma­tič­nim. Na sre­ću nas ri­bo­lo­va­ca, po­sto­ji ve­li­ki broj raz­li­či­tih mo­de­la sto­li­ca. Svi oni mo­gu da po­slu­že na pe­ca­nju, ali su ne­ki, na­rav­no, pri­klad­ni­ji od dru­gih. Naj­jed­no­stav­ni­je sto­li­ce su tek ne­što bo­lje od pri­ruč­nih po­ma­ga­la, pa oni ko­ji ozbilj­ni­je pe­ca­ju i idu na te­re­ne raz­li­či­te kon­fi­gu­ra­ci­je br­zo spo­zna­ju da se na ovom de­lu opre­me ne is­pla­ti šte­de­ti, te da tre­ba do­bro pro­u­či­ti po­nu­du i vla­sti­te po­tre­be i oda­bra­ti ne­što kva­li­tet­no i funk­ci­o­nal­no. No po­što me­đu či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va ima pe­ca­ro­ša raz­li­či­tih am­bi­ci­ja i bu­dže­ta, po­gle­daj­mo šta se sve za se­de­nje mo­že ko­ri­sti­ti.

TRO­NO­ŽAC je »sta­rin­ska« sto­li­ca ko­ju mno­gi ri­bo­lov­ci i da­lje ko­ri­ste. Iz­u­zet­no je prak­ti­čan, pre sve­ga zbog ma­le te­ži­ne i tran­sport­nih di­men­zi­ja (mo­že sta­ti čak i u osred­nju tor­bu ili ra­nac). I ce­na mu je do­bra stra­na, gle­da­no iz ugla ov­da­šnjeg pe­ca­ro­ša sa pro­seč­nim pri­ma­nji­ma, bu­du­ći da se tro­no­žac sa plat­ne­nim se­di­štem mo­že ku­pi­ti za ne­ko­li­ko sto­ti­na di­na­ra. U po­sled­nje vre­me, me­đu­tim, ova­kvu sto­li­cu ni­je la­ko pro­na­ći, jer je ma­lo is­pa­la iz mo­de. Ma­ne su joj to što je re­la­tiv­no ne­u­dob­na, tj. ni­je po­god­na za du­go se­de­nje i uz to ni­je sta­bil­na na iole ne­rav­nim te­re­ni­ma.

triput meri

MA­LE KAM­PER­SKE pre­klop­ne sto­li­ce de­ce­ni­ja­ma su vr­lo ra­do ko­ri­sti­li mno­gi ko­ji su upra­žnja­va­li raz­li­či­te ak­tiv­no­sti po­ve­za­ne sa bo­rav­kom u pri­ro­di. Ne­ka­da dav­no mo­gle su se bud­za­što ku­pi­ti od če­ho­slo­vač­kih i polj­skih tu­ri­sta ko­ji su le­to­va­li na Ja­dra­nu. One ko­je su bi­le so­lid­nog kva­li­te­ta tra­ja­le su ve­o­ma du­go. Di­zajn se do da­nas sko­ro uop­šte ni­je pro­me­nio, ali se, bar se pot­pi­sni­ku ovog pri­lo­ga ta­ko či­ni, sa­da če­šće ne­go pre na­i­la­zi na kam­per­ske sto­li­či­ce či­ji ša­vo­vi na se­dal­nom de­lu po­pu­šta­ju po­sle se­zo­ne-dve, na­kon če­ga se plat­no mo­ra me­nja­ti. Kao i osta­le iz­ra­zi­to jef­ti­ne sto­li­ce i ove su zgod­ne za tran­sport, ali ni­su po­de­sne za ne­rav­ne oba­le.

VE­ĆE KAM­PER­SKE STO­LI­CE su znat­no udob­ni­je, ali su ka­ba­sti­je i ne­zgod­ni­je za tran­sport. Do­bra oso­bi­na im je to što ima­ju na­slo­ne za le­đa i ru­ke... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 352-)

fShare