Ba­bu­ška je po bro­ju je­din­ki do­mi­nant­na vr­sta u ve­ći­ni vo­da ko­je na­sta­nju­je. Ali to ni slu­čaj­no ne zna­či da ju je uvek la­ko lo­vi­ti. Po­seb­no ume­će i pra­vi­lan pri­stup neo­p­hod­ni su da bi se ci­lja­no hva­ta­li krup­ni ko­ma­di. Dvo­ji­ca kru­še­vač­kih ve­te­ra­na ot­kri­va­ju či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va svoj re­cept za uspeh

Brat­ski tan­dem Mi­lu­ti­na i Ra­di­še Ra­do­je­vi­ća imao je to­kom pro­le­ća i le­ta ove go­di­ne od­lič­ne ulo­ve na ma­njim sta­ja­ći­ca­ma u oko­li­ni Kru­šev­ca. Pe­ca­ju­ći uglav­nom plov­kom, tek po­ne­kad i fi­de­rom, u go­to­vo sva­kom iz­la­sku njih dvo­ji­ca su ima­la dvo­ci­fre­ni broj ba­bu­ški od pre­ko po­la ki­lo­gra­ma (uz mno­go ma­njih), a bi­lo je i ka­pi­tal­ki te­ških do 1,5 kg, uz dve-tri još ve­će ri­be, ko­je ni­su iz­vu­kli.

Tvrdo dno

S ob­zi­rom na to da je Ra­di­ša in­va­lid, a i Mi­lu­tin se te­ško kre­će, uglav­nom bi­ra­ju naj­pri­stu­pač­ni­je te­re­ne, a svo­jim re­zul­ta­ti­ma po­bi­ja­ju tvrd­nju da se do­bri ulo­vi ostva­ru­ju sa­mo na skri­ve­nim i do­bro ču­va­nim po­zi­ci­ja­ma. Uglav­nom pe­ca­ju u Glo­bo­de­ru, na tzv. Ba­ri kod an­te­ne i na sta­ja­ći­ca­ma Da­bi kom­plek­sa.

Na jed­nom od me­sta na ko­ja naj­če­šće do­la­ze za­ti­čem ih ma­lo po­sle po­dne­va. Sun­ce je u ze­ni­tu, tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha iz­u­zet­no vi­so­ka, pa je na­po­lju sve sa­mo ne pri­jat­no. Sva­ki na svo­joj po­zi­ci­ji, dok iz­la­zim iz ko­la, za­ma­ra­ju le­pe »ka­ra­še«; u za­jed­nič­koj ču­var­ci već ima­ju dve ba­bu­ške si­gur­no te­že od ki­lo­gra­ma, ali je i ve­ći­na osta­lih krup­na. Obo­ji­ca pe­ca­ju na bo­lo­nje­ze od 6 m, a Ra­di­ša i na Tu­ber­ti­ni­jev di­rek­taš Al­te­xa od 8 m. Ko­ri­ste osnov­ni naj­lon de­blji­ne 0,20 mm, dok su im pred­ve­zi od mo­no­fi­la preč­ni­ka 0,16 mm. Naj­lon je znat­no ja­či od onog ko­ji upo­tre­blja­va­ju ka­da lo­ve sit­ni­ju ri­bu ili pe­ca­ju na Ra­si­ni, jer iako vo­da de­lu­je či­sto, za­pra­vo se pe­ca u ru­pa­ma u tra­vi (ko­je se sa oba­le na pr­vi po­gled naj­če­šće i ne vi­de), pa ne­ret­ko tre­ba na si­lu va­di­ti krup­nu i bor­be­nu ri­bu da ne bi ule­te­la u gu­stu ve­ge­ta­ci­ju, iz ko­je ju je go­to­vo ne­mo­gu­će iz­vu­ći. S dru­ge stra­ne, na još ja­če si­ste­me, na ko­je su pro­ba­li da pe­ca­ju, uda­ra­ca go­to­vo da ni­je bi­lo.

PLOV­CI SU NO­SI­VO­STI mi­ni­mum 4 g, a si­stem ote­žan sa­mo jed­nom olov­nom su­zom mon­ti­ra­nom na 30 cm od udi­ce, tik iz­nad oba­ve­zne vr­ti­li­ce. To­li­ki plo­vak i ote­ža­nje neo­p­hod­ni su da bi pred­vez, ko­ji ce­lom du­ži­nom le­ži na dnu, bio ne­po­mi­čan i po ja­kom ve­tru, što je u lo­vu ba­bu­ške (ali i de­ve­ri­ke) ve­o­ma va­žno. Udi­ca je ve­li­či­ne naj­ma­nje 10 (ako se pe­ca na gli­stu, hleb ili snop cr­vi­ća), a naj­vi­še 6 – za ku­ku­ruz i pu­rak (va­ljak)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 357-)

fShare