Sko­ro ce­log le­ta je Za­pad­na Mo­ra­va kod Kru­šev­ca bi­la ve­li­ka i mut­na, pa su uslo­vi za ri­bo­lov uglav­nom bi­li ve­o­ma lo­ši, osim to­kom kra­ćih pe­ri­o­da nor­ma­li­za­ci­je i sta­bi­li­za­ci­je vo­do­sta­ja. No oni ko­ji su u pra­vo vre­me bi­li na pra­vom me­stu mo­gli su u tim krat­kim cu­go­vi­ma da ostva­re i po­ne­ki do­bar ulov.

Če­sta i du­go­traj­na go­to­vo to­tal­na za­mu­će­nost vo­de po­seb­no je ote­ža­va­la po­sao va­ra­li­ča­ri­ma, ali su kra­jem av­gu­sta i oni ko­nač­no do­če­ka­li svo­jih pet mi­nu­ta. Na te­re­ni­ma niz­vod­no od Kru­šev­ca, pre sve­ga oko Šan­ca i Ga­ve­za, naj­pre je pro­ra­dio be­lun (bu­cov), pa se za ne­pu­nih po­la sa­ta mo­glo uhva­ti­ti i po ne­ko­li­ko pri­me­ra­ka. Iako ni­je bi­lo krup­ni­jih ko­ma­da, udar­ci su bi­li če­sti, te je i za­do­volj­stvo ri­bo­lo­va­ca bi­lo ve­li­ko. To naj­bo­lje mo­gu da po­tvr­de bra­ća Slo­bo­dan i De­jan Mi­lo­je­vić iz Ga­ve­za, o ko­ji­ma smo pi­sa­li u jed­nom od ra­ni­jih bro­je­va Ri­bo­lo­va. Oni su na po­vr­šin­ske va­ra­li­ce sop­stve­ne iz­ra­de u sa­mo tri da­na ulo­vi­li dvo­ci­fren broj bu­co­va te­ških od 1 do 2 kg, od ko­jih su ve­ći­nu vra­ti­li.

U brzaku i brlogu

BU­CO­VI SU »TU­KLI« PO DA­NU, uglav­nom u pli­ćim i ve­o­ma br­zim de­lo­vi­ma to­ka, na po­vr­šin­ce br­zo vo­đe­ne cik­cak pu­ta­njom. U mir­ni­jim de­lo­vi­ma se ovaj gra­blji­vac ve­o­ma te­ško do­bi­jao, po Slo­bo­da­no­vom i De­ja­no­vom mi­šlje­nju naj­ve­ro­vat­ni­je za­to što je tu la­ko mo­gao da uoči pre­va­ru. Za­to su ja­sič­ki i ga­ve­ski te­re­ni, gde je vo­da br­ža (i pli­ća), da­li vi­še bu­co­va ne­go ša­nač­ki. Bra­ća is­ti­ču da je pri­li­kom ova­kvog ri­bo­lo­va ve­o­ma va­žno pra­ti­ti gde gra­blji­vac lu­pa i bi­ti što ne­pri­met­ni­ji (i vi­zu­el­no i zvuč­no). Va­ra­li­ce obo­ji­ca ve­zu­ju di­rekt­no za »ka­nap« (ple­te­ni­cu), pa za­to bi­ra­ju stru­ne ma­nje upa­dlji­vih bo­ja. Bu­co­ve su hva­ta­li vo­de­ći mam­ce i po­pre­ko u od­no­su na tok i uz­vod­no i niz­vod­no, a pri­me­ti­li su da je naj­vi­še uspe­ha bi­lo ka­da bi što vi­še pre­ba­ci­li me­sto na ko­me ri­ba ra­u­bu­je i po­tom br­zo do­vu­kli va­ra­li­cu u tu zo­nu. Ote­ža­nu ri­bi­cu od bal­ze, sa re­flek­tu­ju­ćom alu fo­li­jom, na bo­ko­vi­ma vo­di­li su ta­ko da iz­gle­da kao po­vre­đe­ni ke­der u pa­nič­nom be­gu. Mi­lo­je­vi­ći ka­žu da su osim pre­ci­znog na­vo­đe­nja va­ra­li­ce ve­o­ma va­žni fak­to­ri uspe­ha i upor­nost i te­melj­no pre­tra­ži­va­nje sva­kog po­te­sa na ko­me se bu­cov ja­vlja.

PO POD­NE I U VE­ČER­NJIM SA­TI­MA, njih dvo­ji­ca, kao i mno­gi dru­gi blin­ke­ra­ši iz ovog kra­ja, uglav­nom su pe­ca­li so­ma, i to si­li­kon­skim gla­vi­nja­ra­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 358-)

fShare