Ka­da je zbog ka­ta­stro­fal­nih po­pla­va ko­je su sre­di­nom ma­ja po­go­di­le Sr­bi­ju ni­vo Đer­dap­skog je­ze­ra obo­ren prak­tič­no na isto­rij­ski mi­ni­mum, a vo­da se uz to za­mu­ti­la, neo­če­ki­va­no su se ste­kli uslo­vi za va­ra­li­ča­re­nje smu­đa uz sa­mu oba­lu

April­ski cug so­ma u Đer­da­pu, ko­ji su mno­gi va­ra­li­ča­ri želj­no iš­če­ki­va­li, ove go­di­ne je sa­svim iz­o­stao, pre sve­ga zbog vi­so­kog vo­do­sta­ja, ko­ji je na toj ogrom­noj aku­mu­la­ci­ji na­ro­či­to ne­po­vo­ljan za pe­ca­nje gra­blji­vi­ca. Do­šao je i maj i otva­ra­nje se­zo­ne lo­va na smu­đa, ali se uslo­vi ni­su mno­go po­pra­vi­li, pa upr­kos to­me što se on spo­ra­dič­no mo­gao do­bi­ti (isti­na, hva­tao se uglav­nom onaj sit­ni­ji), ni­je bi­lo ni sko­ro re­dov­ne se­zon­ske na­va­le ri­bo­lo­va­ca iz uda­lje­ni­jih de­lo­va Sr­bi­je na te­re­ne od Go­lup­ca do Kla­do­va. Ali, si­tu­a­ci­ja se neo­če­ki­va­no pre­o­kre­nu­la ka­da je zbog ogrom­nih vo­do­sta­ja mno­gih pri­to­ka Du­na­va u Sr­bi­ji kra­jem dru­ge de­ka­de ma­ja ni­vo đer­dap­ske aku­mu­la­ci­je obo­ren na mi­ni­mum. Po te­o­ri­ji, to bi tre­ba­lo da zna­či da uslo­vi za va­ra­li­ča­re­nje prak­tič­no pre­ko no­ći po­sta­ju iz­u­zet­no do­bri, jer se po ma­loj vo­di ri­ba na go­re­po­me­nu­tom po­te­su pri­bli­ži oba­li, tra­že­ći za­li­ve, li­ma­ne i dru­ga me­sta sa sla­bi­jim pro­to­kom, pa se uz po­zna­va­nje te­re­na i ma­lo va­ra­li­čar­skog ume­ća mo­gu ostva­ri­ti i od­lič­ni ulo­vi. Za­to smo se ne­ko­li­ko da­na na­kon što je pro­šli broj Ri­bo­lo­va di­stri­bu­i­ran za­pu­ti­li u Đer­dap, ka­ko bi­smo ob­i­šli ne­ka od do­ka­za­no do­brih me­sta za lov smu­đa po ma­loj vo­di.

Udarci pod nogama

PR­VA STA­NI­CA BIO NAM JE lo­ka­li­tet Tur­ski, de­se­tak ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od Go­lup­ca, ko­ji je pri­rod­nim uslo­vi­ma (br­zom vo­dom i iz­ra­zi­to kr­še­vi­tim dnom sa na­glom pro­me­nom du­bi­ne) pri­lič­no za­šti­ćen od pri­vred­nog ri­bo­lo­va (bu­du­ći da ala­si i ri­bo­kra­di­ce tu uglav­nom sa­mo po­sta­vlja­ju bub­nje­ve i ma­nje sta­ci­o­nar­ne mre­že uz oba­lu), a u ma­ju če­sto kad je vo­do­staj ni­zak da­je i krup­ne smu­đe­ve usred da­na. Me­đu­tim, dvo­sat­no upor­no ba­ca­nje gla­vi­nja­ra od 35-40 g u mut­nu i sred­nje br­zu vo­du re­zul­ti­ra­lo je sa­mo jed­nim udar­cem, pa smo pro­ce­ni­li da tu ne vre­di vi­še osta­ja­ti, te smo se za­pu­ti­li ka Do­njem Mi­la­nov­cu, gde se smuđ pret­hod­nog da­na na­vod­no le­po lo­vio... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 351-)

fShare