Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Sa svo­jim pri­ja­te­ljem Og­nje­nom Kr­ne­ti­ćem iz Va­lje­va sam se u ne­de­lju 27. apri­la upu­stio u je­dan ma­li pla­ni­nar­sko-ri­bo­lo­vač­ki po­du­hvat. Re­ši­li smo, na­i­me, da obi­đe­mo Ta­or­sku re­ku, pre­le­pu sal­mo­nid­nu te­ku­ći­cu, ko­ja iz­vi­re ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od se­la gor­nji i Do­nji Ta­or, na za­pad­nim ob­ron­ci­ma pla­ni­ne Po­vlen.

str18 323

Una­pred smo zna­li da nam je za­ga­ran­to­va­no uži­va­nje u iz­u­zet­nom am­bi­jen­tu prak­tič­no ne­tak­nu­te pri­ro­de, dok zbog ve­li­ke vru­ći­ne (tih da­na, tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha u ni­zij­skim pre­de­li­ma pre­la­zi­le su 30º C) ni­smo oče­ki­va­li iole vred­ni­je ulo­ve, ma­da smo bi­li si­gur­ni da će na nad­mor­skoj vi­si­ni od oko 1.000 m i da­le­ko od be­to­na i as­fal­ta ipak bi­ti ma­lo sve­ži­je.

Ta­or­ska re­ka je, ina­če, za svo­ju ve­li­či­nu pri­lič­no bo­ga­ta po­toč­nom pa­strm­kom. Og­njen, ko­ji je ve­li­ki za­lju­blje­nik u pri­ro­du i pla­nin­ske vo­do­to­ke je na ovoj te­ku­ći­ci pre se­dam go­di­na ulo­vio ka­pi­tal­ku za ta­kvu vo­du, du­gu pre­ko 40 cm, pa sam se po­taj­no na­dao da bi­smo sa­da mo­gli ma­kar da se upi­še­mo, ka­ko bi ovaj pri­log za Ri­bo­lov bio pot­pu­ni­ji.

INA­ČE, OVA RE­KA IMA do­sta iz­ra­žen pad, a niz­vod­no od ču­ve­nih Ta­or­skih vre­la se zo­ve Skra­pež, pro­ti­če kroz Ko­sje­rić i uli­va se u Mo­ra­vi­cu. Kao i na svim dru­gim pla­nin­skim re­či­ca­ma iz­ra­zi­to sal­mo­nid­nog ti­pa, i na Ta­or­skoj re­ci se naj­bo­lji re­zul­ta­ti u lo­vu pa­strm­ke mo­gu oče­ki­va­ti u pro­le­će, na­kon što pro­đu vi­so­ke i mut­ne vo­de od to­plje­nja sne­ga, a ni­vo osta­ne do­volj­no vi­sok da va­ra­li­ča­re­nje mo­že da bu­de pro­duk­tiv­no (pro­stor je ve­o­ma sku­čen, zbog ob­ra­slih i str­mih oba­la, pa o kla­sič­nom mu­ši­ča­re­nju prak­tič­no ne vre­di ni raz­mi­šlja­ti)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 323-)