Je­dan od pi­o­ni­ra fi­der ri­bo­lo­va kod nas i autor kult­nog DVD-ija o mo­der­nom pe­ca­nju sa hra­ni­li­com, eks­klu­ziv­no za či­ta­o­ce na­šeg li­sta ot­kri­va ka­ko sva­ko mo­že da br­zo i bez ika­kvog tro­ška na­pra­vi od­lič­ne hra­ni­li­ce ko­je se pu­ne cr­vi­ći­ma

Hranilica

Go­di­na­ma sam za pe­ca­nje fi­der teh­ni­kom ko­ri­stio raz­ne ku­pov­ne hra­ni­li­ce tzv. za­tvo­re­nog ti­pa, ko­je se uglav­nom upo­tre­blja­va­ju za pri­ma­mlji­va­nje ri­be cr­vi­ći­ma (za­to se ti mo­de­li na en­gle­skom i zo­vu »mag­got« – što zna­či »crv«), a mo­gu bi­ti za­tvo­re­ne na oba kra­ja (eng. »block end«), na jed­nom (gor­njem) kra­ju (eng. »open end«) ili otvo­re­ne sa obe stra­ne (eng. »open«). One se pra­ve od pla­sti­ke i znat­no su sku­plje od ka­ve­znih, a pri tom sko­ro bez iz­u­zet­ka ima­ju ne­ku ma­nu – kod mno­gih po­klo­pac ne dih­tu­je do­bro, če­sto ni­su ni­ma­lo du­go­traj­ne jer pla­stič­na »pe­telj­ka« pre­ko ko­je se ka­če za si­stem br­zo puk­ne, a mno­ge ni­su ni do­bro ba­lan­si­ra­ne. Po­ku­ša­va­ju­ći da re­šim sve te pro­ble­me i da na­pra­vim za­tvo­re­nu hra­ni­li­cu ko­ja pri tom ne­će bi­ti sku­pa, po­sle mno­go eks­pe­ri­men­ti­sa­nja do­šao sam do od­lič­nog re­še­nja, ko­je vam ovom pri­li­kom pred­sta­vljam. 

Ide­al­nu hra­ni­li­cu za­tvo­re­nog ti­pa (ko­ja mo­že bi­ti za­tvo­re­na na oba kra­ja, pot­pu­no otvo­re­na ili za­tvo­re­na sa gor­nje stra­ne) na­pra­vi­će­mo od ku­ti­ji­ce tzv. šu­me­ćih ta­ble­ta. Na­rav­no, po iz­gle­du je ne mo­že­mo po­re­di­ti sa ku­pov­nim hra­ni­li­ca­ma, ali je u sve­mu osta­lom ona u znat­noj pred­no­sti u od­no­su na njih, jer po­klo­pac iz­u­zet­no čvr­sto sto­ji na svom me­stu, ka­či se pre­ko me­tal­nog »no­sa­ča«, a ako joj ote­ža­nje po­sta­vi­mo ka­ko tre­ba,  da­lje le­ti od se­rij­ski pra­vlje­nih mo­de­la i mo­že se vr­lo pre­ci­zno za­ba­ci­va­ti. Osim to­ga, ona se pra­vi prak­tič­no od ot­pad­nog ma­te­ri­ja­la, tač­ni­je od pra­znih ku­ti­ja ras­tvor­lji­vih ta­ble­ta, de­la po­klop­ca, tj. »pa­tent-otva­ra­ča« sa kon­zer­vi sar­di­na, pi­va ili ga­zi­ra­nih pi­ća, te od tra­ke od ot­pad­nog olo­va – npr. od sta­rih ce­vi za boj­ler i sl. (fo­to 1).

Iz­ra­du po­či­nje­mo ta­ko što sa po­klop­ca okru­gle ku­ti­ji­ce od­se­če­mo spi­ral­ni za­te­zač i ko­mo­ru sa kri­stal­nim hi­dro­ab­sor­be­rom vla­ge (fo­to 2 i 3). Ta­ko po­ve­ća­va­mo za­pre­mi­nu hra­ni­li­ce, a ne gu­bi­mo baš ni­šta na funk­ci­o­nal­no­sti, jer po­klo­pac jed­na­ko čvr­sto dr­ži i bez tih de­lo­va ko­je smo od­stra­ni­li.

Sle­de­ća ope­ra­ci­ja je skra­ći­va­nje te­la na du­ži­nu ko­ja nam tre­ba... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 429-)

fShare