Kao i u mno­go če­mu dru­gom, i u meč ri­bo­lo­vu je če­sto naj­bo­lje re­še­nje ne­kog pro­ble­ma isto­vre­me­no kraj­nje jed­no­stav­no. Na­u­či­te ka­ko da na­pra­vi­te kli­zni si­stem, sa ko­jim se mo­že uspe­šno lo­vi­ti i na me­sti­ma na ko­ji­ma je du­bi­na znat­no ve­ća od du­ži­ne šta­pa

Za duboke vode

U pr­vom de­lu na­še ma­le ško­le meč ri­bo­lo­va upo­zna­li smo se sa osnov­nim vr­sta­ma ve­gle­ra, u dru­gom smo bi­ra­li od­go­va­ra­ju­ći štap i ma­ši­ni­cu za pe­ca­nje nji­ma. Sa­da ko­nač­no ide­mo na vo­du!

Za vo­de ne du­blje od du­ži­ne šta­pa ko­ri­sti­će­mo ne­ku od fik­snih mon­ta­ža. Me­đu­tim, ta­mo gde je du­bi­na ve­ća, to ni­je mo­gu­će, osim ako ne­ma­mo tu sre­ću da baš on­da ka­da mi pe­ca­mo krup­ni­ja ri­ba ra­di na ma­loj du­bi­ni ili pri po­vr­ši­ni. Ali uko­li­ko je ri­ba u du­bo­koj vo­di na dnu ili bli­zu dna, što se če­šće de­ša­va, ma­mac po­nu­đen meč šta­pom i si­ste­mom sa fik­snim plov­kom jed­no­stav­no ne­će sti­ći gde tre­ba. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji po­seg­nu­će­mo za ta­ko­zva­nom kli­ze­ćom mon­ta­žom (eng. slaj­der flo­ut rig / »sli­der flo­at rig«).

Ova mon­ta­ža je jed­no­stav­na, ali je neo­p­hod­no od­re­đe­no vre­me i za na­vi­ka­va­nje na nje­nu upo­tre­bu i za nje­no pra­vlje­nje. Ina­če, po­zna­to je da je pe­ca­nje na plo­vak teh­nič­ki ve­o­ma zah­tev­na di­sci­pli­na zbog ve­li­kog bro­ja raz­li­či­tih si­ste­ma ko­ji se ko­ri­ste, ali i zbog vre­me­na po­treb­nog da se sve mon­ta­že na­pra­ve i pra­vil­no ko­ri­ste. Me­đu­tim, ču­var­ke onih ko­ji sa­vla­da­ju ra­zna re­še­nja i broj­ne fi­ne­se če­sto su (pre)pu­ne ri­be.

OSNO­VU SI­STE­MA ČI­NI kli­ze­ći čvor, ko­ji, već pre­ma to­me ka­ko je po­de­šen, za­u­sta­vlja ve­gler na od­re­đe­noj du­bi­ni. Ova­kav čvor mo­že­mo ve­za­ti od ne­ko­li­ko raz­li­či­tih ma­te­ri­ja­la, ali su se naj­bo­lje po­ka­za­li: 1. spe­ci­jal­ni iz­u­zet­no me­ka­ni ko­nac, po­seb­no na­me­njen upra­vo ve­zi­va­nju kli­ze­ćeg čvo­ra (mo­že se ku­pi­ti i već spre­mljen čvor, ko­ji se sa­mo svu­če sa pla­stič­ne cev­či­ce na glav­ni naj­lon i za­teg­ne); 2. fi­ni »svi­le­ni« ko­nac za ši­ve­nje, ko­ji ima slič­ne ka­rak­te­ri­sti­ke kao na­men­ski ko­nac, a znat­no je jef­ti­ni­ji; 3. obi­čan naj­lon, iste de­blji­ne kao osnov­ni mo­no­fil na ko­ji pe­ca­mo ili za broj de­blji.

Pro­baj­te sve va­ri­jan­te, pa sa­mi od­lu­či­te ko­ja vam naj­vi­še od­go­va­ra, ali ve­o­ma je bit­no, za ko­ju god se opre­de­li­li, da pri­li­kom ve­zi­va­nja čvo­ra kra­je­ve kon­ca (naj­lo­na) osta­vi­te du­žim... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 357-)