Izu­zet­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha, zbog ko­jih su se rav­ni­čar­ske vo­de za­gre­ja­le sko­ro do 30 ste­pe­ni (a ne­ke će tu tem­pe­ra­tu­ru, vr­lo je mo­gu­će, do­sti­ći još dok broj ko­ji či­ta­te bu­de u štam­pa­ri­ji), či­ne ri­bo­lov po­sled­njih ne­de­lja u Sr­bi­ji eks­trem­nom ak­tiv­no­šću. Pe­ca­nje po da­nu, na otvo­re­nom, tj. uz iz­la­ga­nje sun­cu či­ji in­deks UV zra­če­nja pre­la­zi i 11 (a vi­so­kim se sma­tra već onaj pre­ko 5), mo­že bi­ti opa­sno ne sa­mo po zdra­vlje, već (bez ika­kvog pre­te­ri­va­nja) i po ži­vot. Me­đu­tim, da stvar bu­de kom­pli­ko­va­ni­ja, ne­ke od naj­a­trak­tiv­ni­jih vr­sta ri­ba na­ših vo­da vo­le to­plu vo­du i pro­ra­di­le su baš sa­da. Na mno­gim te­re­ni­ma od­lič­no se lo­ve som, ša­ran, amur i tol­sto­lo­bik, pa ni­je čud­no što mno­ge ko­le­ge ne ha­ju za upo­zo­re­nja me­te­o­ro­lo­ga, Na­de Ma­cu­re i dru­gih le­ka­ra, kao i me­di­ja, već se pr­že na sun­cu sa­ti­ma, ri­zi­ku­ju­ći pri tom i ozbilj­na obo­lje­nja.

Ru­ku na sr­ce, mno­gi i ne­ma­ju mno­go iz­bo­ra, jer je pe­ca­nje ši­rom Sr­bi­je u pe­ri­o­du let­njeg ra­ču­na­nja vre­me­na do­zvo­lje­no od 3 do 21 č, što zna­či da se po mra­ku je­dva mo­že lo­vi­ti ne­ka tri sa­ta, dok će­mo sve osta­lo vre­me ima­ti sun­ce nad gla­vom. Ima, do­du­še, ko­ri­sni­ka ko­ji su do­zvo­li­li ri­bo­lov to­kom 24 č (što je po za­ko­nu mo­gu­će svu­da sem na sal­mo­nid­nim vo­da­ma), kao i onih ko­ji ni­su do­ne­li ta­kvu od­lu­ku ali ne bra­ne pe­ca­nje ni u pe­ri­o­du od 21 č do 3 č. No baš ova si­tu­a­ci­ja u ko­joj smo sa­da mo­gla bi bi­ti po­vod da se raz­mi­sli o to­me da se vre­me do­zvo­lje­nog ri­bo­lo­va pro­me­ni, ne sa­mo za­to da bi se na­ma ri­bo­lov­ci­ma omo­gu­ći­lo da pe­ca­mo du­že i u do­ba ka­da bo­lje ne­go po da­nu ra­di i som, ali i smuđ, pa i ne­ke vr­ste ci­pri­ni­da. Od­go­vor­na dr­ža­va sva­ka­ko tre­ba da šti­ti svo­je pri­rod­ne re­sur­se, ali bi tre­ba­lo da šti­ti i gra­đa­ne ko­ji te re­sur­se ko­ri­ste, tj. da im omo­gu­ći da to ra­de ne ugro­ža­va­ju­ći svo­je zdra­vlje i ži­vot, ako ni zbog če­ga dru­gog a ono za­to što svi mo­gu­ći zdrav­stve­ni pro­ble­mi ko­ji mo­gu usle­di­ti od pre­te­ra­nog iz­la­ga­nja ja­kom sun­cu i vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma ne­mi­nov­no zna­če i tro­šak za dr­žav­nu ka­su. Mi­slim da bi sto­ga tre­ba­lo ozbilj­no raz­mi­sli­ti o to­me da se bar to­kom ju­la i av­gu­sta pe­ca­nje na svim vo­da­ma ša­ran­skog i mren­skog re­gi­o­na do­zvo­li to­kom no­ći. A ako ne­ka pa­u­za tre­ba da po­sto­ji, mo­že se raz­mi­sli­ti (ne ša­lim se), o to­me da ri­bo­lov bu­de za­bra­njen re­ci­mo iz­me­đu 11 i 16 č, i to ne za­to da bi ne­ko­me bi­la na­pla­će­na ka­zna zbog kr­še­nja tog pro­pi­sa, već pre sve­ga za­to da se i na taj na­čin kod lju­di, ko­ji bez sum­nje ni­su od­re­da do­bro oba­ve­šte­ni o opa­sno­sti­ma od ova­kvog vre­me­na, po­dig­nu svest i in­for­mi­sa­nost o opa­sno­sti­ma ko­je iz­la­ga­nje sun­cu u ovom pe­ri­o­du mo­že do­ne­ti i da se i na taj na­čin po­la­ko me­nja­ju na­še be­smi­sle­ne i lo­še na­vi­ke.

dodatak

A do­zvo­lja­va­njem noć­nog ri­bo­lo­va, ba­rem u ovom pe­ri­o­du, dr­ža­va bi ne sa­mo za­šti­ti­la zdra­vlje svo­jih gra­đa­na, već bi iza­šla u su­sret sve ve­ćem bro­ju onih ko­ji zbog mo­der­nog rad­nog vre­me­na je­dva da ima­ju ne­ki sat za pe­ca­nje po­sle po­sla, čak i u pe­ri­o­du ka­da je pe­ca­nje do­zvo­lje­no do 21 č, a nek­mo­li u onom de­lu go­di­ne ka­da se pe­ca do 18 č. Na­rav­no, ne bi ovo mo­ra­lo da se ra­di dra­stič­no, od­jed­nom i za­u­vek... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 432-)