Pe­ca­nje tol­sto­lo­bi­ka plov­ka­ro­škim pri­bo­rom je iz­u­zet­no atrak­tiv­na, ali i zah­tev­na di­sci­pli­na. Po­treb­no je obi­la­to hra­ni­ti od po­čet­ka do kra­ja pe­ca­nja, a neo­p­hod­no je i ve­li­ko str­plje­nje, jer ni­je ret­kost da sa­ti­ma za­ba­cu­je­mo i vo­zi­mo plo­vak pre ne­go što se ja­vi sa­mo jed­na ri­ba, ko­ju pri tom ni­je la­ko sa­vla­da­ti čak ni vr­lo ja­kim i do­bro ukom­po­no­va­nim pri­bo­rom. Ali, ka­da se uspe, sve mu­ke se za­bo­ra­vlja­ju

Sekula

Kni­ća­nin­ski ka­men, lo­ka­li­tet na le­voj oba­li Ti­se, is­pod se­la Kni­ća­nin, a bli­zu ušća ove ve­li­ke rav­ni­čar­ske re­ke u Du­nav, odav­no je ve­o­ma po­pu­la­ran me­đu ri­bo­lov­ci­ma iz ve­li­kog de­la Sr­bi­je, za­hva­lju­ju­ći ra­zno­vr­snom ri­bljem fon­du naj­ve­će le­ve pri­to­ke Du­na­va. Go­di­na­ma su ri­bo­lov­ci na ovaj re­vir do­la­zi­li da bi pe­ca­li so­ma i smu­đa, a po­seb­no be­lu ri­bu. Ali sa eks­pan­zi­jom tol­sto­lo­bi­ka na Ti­si i na­kon ne­ko­li­ko re­por­ta­ža o lo­vu te krup­ne i sna­žne ri­be, ob­ja­vlje­nih u li­stu ko­ji upra­vo či­ta­te, u po­sled­njih go­di­nu i ne­što vi­še da­na sve se pro­me­ni­lo iz ko­re­na. Na­sta­la je pra­va eufo­ri­ja, pa se sa­da na po­pu­lar­nom ka­me­nja­ru sva­ko­dnev­no sme­nju­ju de­se­ti­ne ri­bo­lo­va­ca iz Be­o­gra­da, Ni­ša, No­vog Sa­da, Kra­lje­va i mno­gih dru­gih me­sta iz sko­ro ce­le Sr­bi­je, a ima i lju­di ko­ji za­ra­đu­ju or­ga­ni­zu­ju­ći grup­ni pre­voz za ri­bo­lov­ce kom­bi­ji­ma.

TOL­STO­LO­BIK SE HRA­NI zo­o­plank­to­nom i fi­to­plank­to­nom, usi­sa­va­ju­ći ga za­jed­no sa vo­dom, ko­ju fil­tri­ra kroz škr­žne po­klop­ce, i mo­že da se hra­ni sa­mo tim go­to­vo mi­kro­skop­ski sit­nim za­lo­ga­ji­ma, zbog če­ga se du­go sma­tra­lo da ga je ne­mo­gu­će re­gu­lar­no pe­ca­ti (ta­ko da pro­gu­ta na­mam­če­nu udi­cu). Tih opreč­nih sta­vo­va i da­lje ima, ali je či­nje­ni­ca da mno­ge fir­me, pre sve­ga na­še i ma­đar­ske, pra­ve pri­hra­ne i mam­ce spe­ci­jal­no za ovu ri­bu (naj­po­zna­ti­ji je ma­đar­ski Tec­hno­plank­ton), ko­ji­ma je za­jed­nič­ko da u vo­di pra­ve »oblak« (»ma­glu«). To tol­sto­lo­bi­ka pri­vla­či i pod­sti­če da se hra­ni, a usi­sa­va­ju­ći te hran­lji­ve če­sti­ce uzi­ma i udi­cu (pri če­mu, za­ni­mlji­vo, mno­gi ri­bo­lov­ci ko­ji sport­ski pe­ca­ju tvr­de da vi­še re­gu­lar­nih ulo­va na ma­lu udi­cu ima­ju uko­li­ko na nju sta­ve dva cr­vi­ća ili ne­ki sli­čan ma­mac ne­go ako je ona pra­zna, tj. pot­pu­no ot­kri­ve­na).

Is­ku­sni kra­lje­vač­ki ri­bo­lo­vac Se­ku­la Mi­la­no­vić, ne­dav­no je pro­veo tri da­na na lo­ka­li­te­tu Kni­ća­nin­ski ka­men, a dru­gog da­na, na­kon što je dva sa­ta uza­lud­no po­ku­ša­vao da tak­mi­čar­cem od 7 m lo­vi be­lu ri­bu i do­bi­jao sa­mo gla­vo­če (»pe­še­ve«), od­lu­čio je da se oku­ša u lo­vu tol­sto­lo­bi­ka vo­žnjom plov­ka, što ni­ka­da do ta­da ni­je pro­bao. Iz ko­la je iz­va­dio baš za ta­kvo pe­ca­nje una­pred spre­mlje­ni kom­plet, sa­sta­vljen od pet me­ta­ra du­gog šta­pa Cor­mo­ran Carb-O Star sa le­gen­dar­nom ma­ši­ni­com D.A.M. Qu­ick Fi­nes­sa 220 N, na či­ju je špul­nu na­mo­tao naj­lon Tra­buc­co T-For­ce Su­per Cast, preč­ni­ka 0,35 mm. Osta­tak si­ste­ma či­ni­li su plo­vak Gi­ca Ibar, no­si­vo­sti 7 g, olov­no ote­ža­nje u vi­du su­ze... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 441-)

fShare