Sa evi­dent­nim opa­da­njem broj­a smu­đeva u ve­ći­ni na­ših vo­da, pa i u Sa­vi, lov krup­nih ko­ma­da po­sta­je sve te­ži i sve iza­zov­ni­ji. To se vi­de­lo i po­čet­kom ove zi­me, ka­da je na ne­kad iz­u­zet­no pro­duk­tiv­nim te­re­ni­ma u do­njem to­ku ove re­ke bi­lo po­treb­no mni­o­go tru­da, zna­nja i tra­ga­nja da bi se do­šlo do ulo­va. A na sve to na­do­ve­za­lo se u udar­nom pe­ri­o­du i čud­no po­na­ša­nje ove ce­nje­ne gra­blji­vi­ce

 

smudjMi­nu­la je­sen na Sa­vi na ši­rem pod­ruč­ju Obre­nov­ca, gde naj­če­šće pe­cam, ni­je do­ne­la oče­ki­va­ne re­zul­ta­te u va­ra­li­ča­re­nju smu­đa. Ulo­vi su bi­li spo­ra­dič­ni, a ri­be pre­te­žno sit­ne, uz tek po­ne­ku od 3-4 kg, što je ma­lo upo­re­di li se s tim ka­ko smo mo­ji pri­ja­te­lji i ja tu pro­la­zi­li  pret­hod­nih go­di­na, i uzmu li se u ob­zir ulo­že­no vre­me te či­nje­ni­ca da lo­vi­mo iz ča­ma­ca i vr­lo re­dov­no iz­la­zi­mo na vo­du.

Vo­do­staj je va­ri­rao, pa je bi­lo ne­ko­li­ko ma­njih na­do­la­za­ka, pri ko­ji­ma bi se ne­što i upe­ca­lo, ali ge­ne­ral­no smu­đa u Sa­vi ima vid­no ma­nje ne­go ra­ni­jih go­di­na. Mo­gu slo­bod­no da ka­žem da 90% pro­ve­re­nih te­re­na sa­da ni­je da­va­lo ri­bu, što je po­ra­ža­va­ju­će, te sam bio pri­mo­ran da idem sve da­lje i is­pi­tu­jem de­o­ni­ce na ko­je sam re­đe od­la­zio pret­hod­nih se­zo­na, a tra­že­nje smu­đa li­či­lo je na tra­že­nje igle u pla­stu se­na. Ne­ka­da smo tač­no zna­li gde mo­že­mo da oče­ku­je­mo smu­đa, u ko­je do­ba go­di­ne i po ka­kvim hi­dro­lo­škim uslo­vi­ma, a od­stu­pa­nja su bi­la mi­ni­mal­na. Po­sled­njih me­se­ci, po­ku­šaj da lo­vim po tom ša­blo­nu jed­no­stav­no ni­je da­vao re­zul­ta­te. Ve­ro­vat­no je mno­gi­ma ko­ji ovo či­ta­ju, a ima­ju vi­še is­ku­stva, po­znat onaj ose­ćaj ka­da po­gle­da­te vo­do­staj i osta­le pa­ra­me­tre i ode­te na pro­ve­re­no me­sto, na kom sve mi­ri­še na ri­bu i u sva­kom hi­cu oče­ku­je­te uda­rac, ali do to­ga ne do­đe, a za­tim me­nja­te po­zi­ci­je jed­nu za dru­gom bez re­zul­ta­ta i na kra­ju vam ni­šta ne bu­de ja­sno. Ri­be oči­gled­no ima ma­lo, što je po­sle­di­ca du­go­go­di­šnje pre­ve­li­ke ri­bo­kra­đe, ali i ve­li­kog pri­ti­ska ne­sa­ve­snih  ri­ba­ra i ri­bo­lo­va­ca, po­go­to­vo na tr­ži­šno za­ni­mlji­ve vr­ste. No po­če­tak de­cem­bra je do­neo ne­ku na­du za bo­lje ulo­ve, ko­ji su i usle­di­li.

SA­VA JE TA­DA OPET ma­lo po­ra­sla, a vo­da se bla­go za­mu­ti­la (»po­be­le­la«), što je do­ne­lo osred­nje re­zul­ta­te, tj. po­ne­kog pri­stoj­ni­jeg smu­đa, ali je na­kon stag­na­ci­je i bla­gog opa­da­nja, 11. de­cem­bra smuđ kre­nuo in­ten­ziv­ni­je da se ja­vlja na od­re­đe­nim lo­ka­ci­ja­ma. Ko­nač­no su pro­ra­di­li i krup­ni­ji pri­mer­ci, pro­seč­ne te­ži­ne pre­ko 2 kg, a bi­lo je i du­plo te­žih (do 5 kg). To se na­sta­vi­lo iz­ve­sno vre­me i na­kon što je vo­da pre­sta­la da opa­da, te je ta­ko ri­ba baš do­bro ra­di­la par da­na uoči na­do­la­ska do kog je do­šlo 13. de­cem­bra.

Me­ni je po­seb­no in­te­re­sant­no bi­lo to ka­ko je smuđ uzi­mao va­ra­li­ce u tih ne­ko­li­ko da­na. Pe­cao sam ga na du­bi­ni od ne­kih 6-7 m, na dva­de­se­tak me­ta­ra od oba­le, na me­sti­ma sa ume­re­no sna­žnim pro­to­kom i sa dnom pro­ša­ra­nim gra­njem... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 444-445-)

fShare