Odavno su prošla vremena kada na našim vodama ništa nije bilo lakše nego napecati se babuške. Sada se treba potruditi da bi se lepo prošlo i sa sitnijim jedinkama, a da bismo hvatali krupne ribe, treba u pravo vreme otići na pravo mesto sa pravim mamcem i priborom
Sa završetkom zime i početkom perioda toplijeg vremena, za nas ribolovce sa juga i istoka Srbije završava se period atraktivnog pecanja skobalja i mrene na rekama. Ali, sada na red dolaze razne druge vrste ribolova, jer počinje da se javljaju som, štuka posle lovostaja kreće da se hrani, a aktivna je i babuška, koja takođe voli topliju vodu, pa se isplati potražiti je i posvetiti joj malo vremena. Ja prolećni deo sezone i otpočinjem lovom »babe«, i to na nekoj od stajaćica u okolini Leskovca u kojima te ribe ima dosta, kao što je bara kod Grabovnice i neka od bara kod sela Dobrotin. Na jednoj od njih, koja je prečnika oko 200 m i solidne prosečne dubine, a pri tom relativno čistog dna, pa je pogodna za pecanje i na fider i na plovak, pecao sam poslednjih nedelja u više navrata.
Do pre petnaestak dana, dok se spremala za mrest, babuška je jela veoma lepo na čistim delovima i mnogi su je uspešno hvatali, ali je posle poslednje kiše naglo stala, da bi posle nekoliko dana, sa prvim suncem, ševar i trava u koje ulazi radi polaganja ikre prosto proključali, i to u tolikoj meri da su se i neki dobri poznavaoci ove vode iznenadili količinom ribe koja se mogla videti. Istina, ona se sada znatno slabije hrani nego pre mresta ili posle njega, ali je uz malo strpljenja i dobro odabrano mesto, sistem i mamac možemo lepo pecati, a meni je sada posebno zanimljiva zato što je hvatamo maltene kao klena na malim rekama, uz šunjanje, oprez, tišinu i precizno zabacivanje u »bunarčiće«, tj. rupe malog prečnika, usred ševara, na dubini ne većoj od 40-50 cm.
ZA OVO PECANJE KORISTIM dva bolonjeza od pet metara, jer sa njima mogu lepo da plasiram sistem u male rupe usred polja trave. Na mašinicama mi je osnovni najlon prečnika 0,18 mm, na koji je navučen duguljasti i osetljivi plovak nosivosti od 1 do 3 g, otežan olovnom suzicom, predvez je prečnika 0,16 mm, a udica veličine 12, sa oštro savijenim lukom i vrhom blago povijenim prema vratu, koja se pokazala kao idealna za pecanje na tanku crvenu glistu, plasiranu tik iznad dna. Ovakav sistem može nekome delovati malo pregrubo, ali kada se ima u vidu da se javljaju ribe teške od 500 g do preko jednog kilograma, koje uz to treba iščupati iz guste vegetacije, verujem da je sasvim jasno da tu sa nekim tanjim najlonom i manjom udicom nemamo šta da tražimo.
Sa pecanjem sam počinjao u svitanje, i to zabacujući mamce u dve rupe, međusobno udaljene 2-3 metra... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 452-)