Ne­ma iole is­ku­sni­jeg ri­bo­lov­ca kom se ni­je de­si­lo da ode na ne­ko iz­gled­no me­sto na­kon te­melj­nih pri­pre­ma i vra­ti se raz­o­ča­ran jer ri­ba ni­je bi­la ak­tiv­na ni iz­bli­za ono­li­ko ko­li­ko se na­dao. Ova pri­ča pot­pu­no je su­prot­na to­me, budući da je na ne­po­zna­tom te­re­nu, uz do­sta im­pro­vi­zo­va­nja, ostva­ren iz­u­ze­tan ulov

Begej

Sple­tom ne­sreć­nih okol­no­sti, na po­slu sam do­ži­veo po­vre­du zbog ko­je sam mo­rao na kra­ći opo­ra­vak u Srem­sku Ka­me­ni­cu, na oba­lu Du­na­va, kod mog ku­ma. Ni ovaj do­la­zak, kao ni svi pret­hod­ni, ni­je mo­gao da pro­đe bez obi­la­ska obli­žnjih i ma­lo uda­lje­ni­jih ri­bo­lov­nih te­re­na i pe­ca­nja na nji­ma.

Pr­vi dan pro­ve­li smo na iz­u­zet­no le­po ure­đe­nom re­vi­ru na Je­grič­ki u Ža­blju, ne­da­le­ko od No­vog Sa­da, o kom se sta­ra lo­kal­no ri­bo­lo­vač­ko udru­že­nje. Tu sam upe­cao oko pet ki­la sit­nih ba­bu­ški, a pred kraj sam na udi­ci imao i amu­ra od 7-8 kg (po pro­ce­ni ko­le­ge ko­ji je pe­cao po­red me­ne), ali je ta ri­ba po­put tor­pe­da jur­nu­la ka tra­vi i kao od ša­le po­ki­da­la pred­vez de­blji­ne pri­me­re­ne znat­no sit­ni­joj ri­bi. No to me ni­je ni­ma­lo raz­o­ča­ra­lo, jer je dan bio iz­u­zet­no pri­ja­tan, a pe­ca­nje za­ni­mlji­vo i bez tog ulo­va.

Na­red­nog da­na sam ku­ma, ko­ji ni­je pa­si­o­ni­ra­ni ri­bo­lo­vac, ali vo­li da mi pra­vi dru­štvo, na­go­vo­rio da ode­mo na ka­na­li­sa­ni deo Be­ge­ja ne­da­le­ko od Zre­nja­ni­na, na me­sto na kom je pro­šlog av­gu­sta moj brat sa jed­nim dru­gom is­ku­sio ne­za­bo­rav­no pe­ca­nje krup­nih ba­bu­ški, uhva­tiv­ši za dan tri­de­se­tak ko­ma­da te­ških pre­ko ki­lo­gra­ma i jed­nog ša­ra­na ko­ji je me­rio iz­me­đu 3 i 4 kg.

ZNA­JU­ĆI GDE IDE­MO i na ko­ju vr­stu, re­šio sam da for­si­ram pe­ca­nje du­bin­skim me­to­dom sa hra­ni­li­com, a da je­dan ja­či plov­ka­ro­ški si­stem spre­mim za sva­ki slu­čaj, te da ko­ri­stim krup­ni­je mam­ce – ku­ku­ruz še­će­rac, Cukk Puf­fi (»ko­ki­ce«), eks­pan­di­ra­ni pi­ri­nač i ku­gli­ce aro­ma­ti­zo­va­nog Tec­hno­puf­fi sti­ro­po­ra – ra­ču­na­ju­ći na to da će bi­ti ma­nje za­ni­mlji­vi sit­ni­joj be­loj ri­bi, ko­ju sam že­leo da iz­beg­nem ko­li­ko god je to mo­gu­će.

Sve­stan to­ga da na »di­vljoj« vo­di mo­že bi­ti do­sta pre­pre­ka, te da po­sto­ji mo­guć­nost da se ja­vi i krup­na ri­ba, ni­sam hteo da re­ski­ram pe­ca­ju­ći sa sla­bim pri­bo­rom – na ma­ši­ni­ce za du­bin­ce na­mo­tao sam naj­lon de­blji­ne 0,28 mm, na ko­ji sam ka­čio ka­ve­zne hra­ni­li­ce koc­ka­stog ob­li­ka, sa ote­ža­njem od 70 g (ko­je su mi se na­šle pri ru­ci), a na kra­ju si­ste­ma bio je sa­mo de­se­tak cen­ti­me­ta­ra dug pred­vez od naj­lo­na preč­ni­ka 0,20 mm, sa udi­com For­max Sil­ver Si­de, ve­li­či­ne 8. Na bo­lo­njez sam sta­vio ma­ši­ni­cu sa naj­lo­nom od 0,18 mm, na ko­ji sam na­vu­kao plo­vak no­si­vo­sti 4 g, ote­žao si­stem olov­nom »su­zom« iste te­ži­ne, pa za kraj fik­si­rao mi­kro­vir­blu i pred­vez od naj­lo­na de­blji­ne 0,16 mm, sa istom udi­com ko­ju sam upo­tre­bio i za du­bin­ce.

Ka­ko ni­sam bio u si­tu­a­ci­ji da mno­go bi­ram hra­nu, is­kom­bi­no­vao sam ono što sam na­šao, a uči­ni­lo mi se lo­gič­nim – 1,5 kg pri­ma­me Gol­den Fish Ša­ran/Ba­bu­ška i 1 kg Gol­deh Fish Red Per­fect sam po­me­šao i pri­pre­mio za pu­nje­nje hra­ni­li­ca, a 5 kg rin­fu­znog ku­ku­ru­za še­ćer­ca sam spre­mio za do­da­va­nje po­me­nu­toj sme­si i za do­dat­no hra­nje­nje po­mo­ću »lo­pa­te«, ko­ju sam im­pro­vi­zo­vao pre­se­kav­ši pla­stič­nu fla­šu od 2 l de­se­tak cen­ti­me­ta­ra is­pod gr­li­ća i fik­si­ra­ju­ći je za do­nji deo jed­nog sta­rog pa­ra­bo­li­ka... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 454-)

fShare