Du­go je lov ba­bu­ške bio pot­ce­nji­van, jer se sma­tra­lo da je ima to­li­ko da ju je pre­vi­še la­ko hva­ta­ti. Ta vre­me­na odav­no su za na­ma, a »ba­be« te­ške pre­ko ki­lo­gra­ma, ko­je se mo­gu sma­tra­ti tro­fej­nim, u ve­ćim ko­li­či­na­ma lo­ve sa­mo ozbilj­ni, ve­šti, str­plji­vi i si­ste­ma­tič­ni ri­bo­lov­ci. Taj­ne nji­ho­vog uspe­ha sa­bra­li smo u ovom tek­stu

Babuskavelika

Iako je zlat­no do­ba broj­no­sti ba­bu­ške u na­šim vo­da­ma pro­šlo, ovaj ne­zva­ni gost iz azij­skih vo­da i da­lje je jed­na od naj­do­mi­nant­ni­jih vr­sta kod nas, što ni­je čud­no jer se uspe­šno mre­sti u raz­li­či­tim uslo­vi­ma, do­bro pod­no­si ma­lu ko­li­či­nu ki­se­o­ni­ka u vo­di, ali i za­ga­đe­nje ko­je de­set­ku­je ose­tlji­vi­je vr­ste, a ni­je mno­go zah­tev­na ni po pi­ta­nju sta­ni­šta i is­hra­ne (što ne zna­či da ne ume da bu­de iz­bir­lji­va u po­gle­du ma­ma­ca ili pri­hra­ne po­nu­đe­nih u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji). Te ri­be ima u sko­ro svim vo­da­ma u Sr­bi­ji i svi zna­mo ka­ko da upe­ca­mo sit­ne je­din­ke i one pro­seč­ne ve­li­či­ne (3 do 5 u ki­lo). Ali sa onim krup­nim, od oko ki­lo­gra­ma i vi­še, stva­ri sto­je znat­no dru­ga­či­je. I prem­da je na ne­kim te­re­ni­ma, pre sve­ga na Du­na­vu ne­gde od Du­bov­ca i Ve­li­kog Gra­di­šta pa niz­vod­no, u to­pli­jem de­lu go­di­ne mo­gu­će pe­ca­ti i ki­la­ši­ce bez ne­kog ve­li­kog zna­nja i na­ro­či­te pri­pre­me, na ve­ći­ni dru­gih se za ta­kve ri­be mo­ra­mo po­seb­no po­tru­di­ti, vo­de­ći ra­ču­na o broj­nim de­ta­lji­ma ka­ko bi­smo ih na­ve­li da uzmu naš ma­mac i iz­va­di­li na­kon to­ga...

TE­RE­NI. Ba­bu­ška na­se­lja­va spo­ro­te­ku­će i sta­ja­će vo­de, pre sve­ga ka­na­le, je­ze­ra i rav­ni­čar­ske re­ke. Po krup­nim je­din­ka­ma su po­zna­ti po­je­di­ni ka­na­li iz si­ste­ma Du­nav–Ti­sa–Du­nav, sam Du­nav i Ti­sa, a po bo­ga­tim ulo­vi­ma du­go su se iz­dva­ja­li Ta­miš i Bo­sut, ali po­sled­njih go­di­na u tim dve­ma re­ka­ma ba­bu­ška ni­je to­li­ko če­sta (u Ta­mi­šu kao da ju je ma­lo po­ti­snu­la be­la ri­ba, dok na Bo­su­tu vla­da ja­va­šluk, tj. ma­sov­ni kri­vo­lov, zbog kog je ri­blji fond ge­ne­ral­no de­set­ko­van).

LO­KA­CI­JA. Kao i dru­ge ša­ran­ske vr­ste i ba­bu­ška vo­li mir­ni­ja me­sta, a po­go­to­vo joj od­go­va­ra­ju ona na ko­ji­ma ima po­to­plje­nog dr­ve­ća i pod­vod­ne ve­ge­ta­ci­je (po­ja­se­va tra­ve, tr­ske, ro­go­za i lo­kva­nja) uz sa­mu oba­lu. Jed­no od pra­vi­la ko­je is­ku­sni ri­bo­lov­ci če­sto po­na­vlja­ju, a po­čet­ni­ci pre­vi­đa­ju gla­si: ako ba­bu­ška ni­je u su­prot­noj oba­li, on­da nam je sko­ro si­gur­no pod no­ga­ma. Za­to je naj­pre po­tra­ži­te u te dve zo­ne, a tek ako je ne na­đe­te ni u jed­noj, pro­baj­te iz­me­đu njih.

VRE­ME. Ba­bu­ška je ak­tiv­na to­kom ce­le go­di­ne, bu­du­ći da je u zi­mov­ni­ci­ma (po­put dve­ju go­lu­bač­kih ma­ri­na na Du­na­vu i dru­gih slič­nih lo­ka­ci­ja na ve­li­kim vo­da­ma) i na me­sti­ma gde se is­pu­šta to­pli­ja vo­da (npr. na To­ploj Mla­vi, za­tim na Sa­vi, oko TE Ni­ko­la Te­sla itd.) mo­že­mo pe­ca­ti i u pe­ri­o­du naj­ve­ćih hlad­no­ća, a ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de pre­ko 12º C, ona je svu­da vr­lo ak­tiv­na (s tim što u pe­ri­o­du mre­sta mo­že ne­ko vre­me bi­ti ne­za­in­te­re­so­va­na ili sla­bo za­in­te­re­so­va­na za hra­nu – prim. ur.).

Kad je reč o do­bu da­na, naj­bo­lji re­zul­ta­ti mo­gu se oče­ki­va­ti u svi­ta­nje i su­mrak. Me­đu­tim, ima i od­stu­pa­nja, bu­du­ći da mo­že da se de­si da se ba­bu­ška pre­ko le­ta od­lič­no lo­vi oko po­dne­va, ka­da bi­smo oče­ki­va­li da bu­de pot­pu­no ne­ak­tiv­na, a na jed­nom ma­lom je­ze­ru, na ko­me je je­dan moj pri­ja­telj ne­dav­no le­po pe­cao krup­ne ba­bu­ške, ne­ko­li­ko da­na uza­stop­no ak­tiv­no­sti je bi­lo sa­mo oko de­vet ča­so­va uju­tru, ka­da je već bi­lo znat­no to­pli­je ne­go u pr­vim sa­ti­ma na­kon sva­nu­ća.

TEH­NI­KA. Tra­di­ci­o­nal­ni lov na plo­vak kod nas je i da­lje omi­ljen, na­ro­či­to sta­ri­jim ko­le­ga­ma. Tu je ne­za­o­bi­la­zna osnov­na alat­ka tzv. di­rek­taš (tak­mi­ča­rac, pe­calj­ka...), ko­ji je­ste ce­nom naj­pri­stu­pač­ni­ji i naj­jed­no­stav­ni­ji štap, ali ima ogra­ni­čen »ra­di­jus dej­stva«, tj. li­mi­ti­ra­nu da­lji­nu za­ba­ča­ja, a uz to sa njim iz­vla­če­nje krup­ni­jih ri­ba mo­že bi­ti pro­ble­ma­tič­no, po­go­to­vo ka­da se pe­ca bli­zu pre­pre­ka (ma­da, ru­ku na sr­ce, ja­čim pe­tlja­šem, sa do­volj­no de­be­lim naj­lo­nom i udi­com od­go­va­ra­ju­će ve­li­či­ne, vešt ri­bo­lo­vac mo­že iz­va­di­ti i naj­ve­ću ba­bu­šku ako uspe da je spre­či da se za­vu­če u ne­ki krš).

Teh­ni­ke lo­va na plo­vak sa ma­ši­ni­com kao što su bo­lo­njez i meč da­ju nam sve ono što pe­ca­nju sa di­rekt­nim šta­pom ne­do­sta­je (tj. mo­guć­nost lo­va na naj­ve­ćim da­lji­na­ma na ko­ji­ma mo­že­mo vi­de­ti plo­vak, kao i si­gur­ni­je va­đe­nje ka­pi­tal­ki), ali su zah­tev­ni­je i u fi­nan­sij­skom smi­slu i teh­nič­ki (jer od ri­bo­lov­ca tra­že ve­će ume­će). Do­sta ri­bo­lo­va­ca ba­bu­šku na plo­vak pe­ca kla­sič­nim te­le­sko­pi­ma ili te­le-meč šta­po­vi­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 455-)

 

 

fShare