Posle više odlazaka na Tisu za relativno kratko vreme i nakon nekoliko isprobanih varijanti prihranjivanja i pecanja, naš saradnik došao je do dobitne kombinacije za najsportskiji mogući lov tolstolobika – na plovak i dugački štap sa vođicama.
Prilikom nedavnog izlaska na Tisu, umesto planirane deverike pecao sam samo tolstolobika, ali sam i video kako love specijalisti za tu ribu i uz obilatu upotrebu primame postižu fantastične rezultate. Iako sam predstavu o načinu na koji postupaju imao i ranije, tek sada su mi se, da budem iskren, kockice u glavi potpuno složile, tj. stekao sam kompletnu sliku o tome kako se regularno može u velikim količinama pecati ta krupna, snažna i brojna jatna riba, koja se pretežno hrani planktonom, pa sam jedva dočekao prvu priliku da zapaženo primenim u praksi.
Prvi izazov je bila primama, jer kada se pripremi odgovarajuća hrana u dovoljnoj količini, pola posla je obavljeno. Nakon što sam svašta video i čuo razne priče, odlučio sam se za koncentrat za piliće sitnije granulacije (koji košta oko 50 din/kg), a na 10 kg dodavao sam po kilogram pšeničnog brašna ne bi li masa postala kompaktna i čvrsta, tako da od nje mogu praviti kugle koje će početi da se raspadaju tek po padu na dno (za jedno pecanje, kako će se kasnije ispostaviti, bilo mi je potrebno oko 20 kg primame!).
SLEDEĆA VEOMA BITNA STAVKA bile su udice – naime, uvideo sam da male udice, veličine oko 12, kakve koristim za belu ribu, nisu primerene pecanju tolstolobika, pa sam rešenje pronašao u modelu Gamakatsu 3310 veličine 6 – udici dovoljno velikoj za tolstolobika, a pri tom ne prevelikoj za krupniju belu ribu.
Oko štapa nisam morao mnogo da se premišljam, jer se cenom pristupačni bolonjez Marshall Hurricane od 5 m, težine bacanja 15–45 g, koji već neko vreme koristim za teži ribolov na plovak, odlično pokazao u borbama sa tolstolobicima, zbog čega sam ga prozvao elegantnim snagatorom. Pecanje sam počeo sa osnovnim najlonom od 0,18 mm i predvezom od 0,16 mm, međutim, kada su ribe počele da mi kidaju najpre predveze, a onda i osnovni najlon, zamenio sam oba za nijansu debljim, od 0,20 mm (osnovni) i 0,18 mm (predvez).
Na vodu – lokalitet zvani Kamenjar, na Tisi kod Knićanina – stigao sam, kao i obično, po mrklom mraku, a pomoću lampe sam video da uz samu obalu plutaju ogromne količine trave i da neće biti lako pecati u takvim okolnostima. Zauzeo sam poziciju uz samu vodu i dok se još nije sasvim razdanilo počeo sam »bombardovanje« kuglama koncentrata velikim kao pesnica, bacajući po jednu na svakih 5-6 minuta, na oko od pet metara od obale, gde je dubina bila 4 m, tako da sam sistem samo spuštao u zonu hranjenja.
KADA JE NAKON POLA SATA tolstolobik u blizini počeo da se izbacuje, bilo je izvesno da je samo pitanje trenutka kada će prvi od njih usisati udicu namamčenu crvićima. To se uskoro i desilo, a ribu sam brzo izvadio, jer je to bio najmanji tolstolobik kog sam ove godine ne samo upecao na Tisi, već uopšte i video. No za njim su sledile znatno veće ribe. Bacao sam po kuglu na svakih nekoliko minuta... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 412-)