U po­volj­nim uslo­vi­ma i uz do­bar iz­bor teh­ni­ke, me­sta, pri­hra­ne, mam­ca i si­ste­ma, sre­di­nom pro­le­ća, na na­šim rav­ni­čar­skim re­ka­ma mo­že se ve­o­ma le­po pe­ca­ti be­la ri­ba. Ali, dru­ga po­lo­vi­na ma­ja na Ta­mi­šu je po­je­di­nim do­brim po­zna­va­o­ci­ma ove re­ke do­ne­la i vi­še ne­go do­bre ulo­ve.

Tamis

Bez mno­go raz­mi­šlja­nja od­lu­čio sam se ovom pri­li­kom da slo­bo­dan dan pro­ve­dem pe­ca­ju­ći be­lu ri­bu na Ta­mi­šu kod Sa­ku­la. Ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­nje sam do­ži­veo pre ne­go što sam i sti­gao do re­ke, jer je put ko­ji do nje vo­di po­red ka­na­la bio po­pla­vljen, zbog na­glog po­ra­sta vo­do­sta­ja sa 90 na 150 cm kod na­se­lja Ja­ša To­mić.

VRA­TIO SAM SE ZA­TO NA­ZAD I PU­TEM ko­ji vo­di po­red ru­kav­ca sti­gao do pla­že. Od­mah sam uz vo­du po­bo prut, ko­ji će mi po­ka­zi­va­ti da li ona ra­ste ili opa­da, jer da je na­do­la­zi­la mo­rao bih br­zo da se pre­me­stim, po­što se ru­ka­vac bio na ne­kim me­sti­ma iz­lio na put. Na svu sre­ću, vo­da je po­če­la da pa­da i to se na­sta­vi­lo to­kom či­ta­vog pe­ca­nja, pa ni­je bi­lo raz­lo­ga za na­pu­šta­nje po­zi­ci­je, ali ni­sam bio si­gu­ran ka­ko će se sni­ža­va­nje ni­voa od­ra­zi­ti na rad ri­be. Dru­gu ne­po­volj­nu okol­nost pred­sta­vlja­lo je ma­sov­no pri­su­stvo ma­ce u vo­di, bu­du­ći da je cve­ta­nje ka­nad­ske to­po­le bi­lo u pu­nom je­ku, pa je s vre­me­na na vre­me, zbog ve­tra, iz­gle­da­lo kao da se na­la­zim usred zim­ske me­ća­ve i od­mah mi je bi­lo ja­sno da će se le­plji­va be­la ma­te­ri­ja go­mi­la­ti na naj­lo­nu i umno­go­me ome­ta­ti ri­bo­lov. Za­to sam od­mah, bu­du­ći da sam una­pred re­šio da ću pe­ca­ti na fi­der, pri­pre­mio dva šta­pa sa iden­tič­nim si­ste­mi­ma i hra­ni­li­ca­ma ka­ve­znog ti­pa, sa ote­ža­njem od 40 g, pa sam lo­vio na je­dan, dok sam dru­gi dr­žao u re­zer­vi i ak­ti­vi­rao ga ka­da bi se na naj­lo­nu pr­vog na­ku­pi­lo pre­vi­še ma­ce. Ta­da sam taj štap va­dio, za­ba­ci­vao dru­gi i po­sve­ći­vao se či­šće­nju stru­ne.

Oda­bra­nu po­zi­ci­ju sam za po­če­tak pri­hra­nio sa 7-8 hra­ni­li­ca pu­nih pri­ma­me na­me­nje­ne lo­vu de­ve­ri­ke, ko­joj sam do­dao cr­ve i ku­ku­ruz še­će­rac. Ri­ba je do­bro ra­di­la pret­hod­nih da­na, što mi je da­va­lo na­du da bi i sa­da mo­glo bi­ti do­sta ak­ci­je, ali me je po­ma­lo pla­ši­lo to što sam vi­deo da je do­šlo do na­glog po­ra­sta, što ume da se ve­o­ma lo­še od­ra­zi na ri­blji ape­tit. Na sre­ću, ovog pu­ta ni­je bi­lo ta­ko i ni­sam du­go če­kao na pr­vi uda­rac, a po­sle pr­ve ri­be usle­di­le su se­ri­je u ko­ji­ma sam do­bi­jao po ne­ko­li­ko ri­ba za­re­dom.

ŠPI­CER­KA JE BI­LA HI­PE­RAK­TIV­NA, a naj­ra­di­je je uzi­ma­la dva-tri cr­vi­ća na udi­ci ve­li­či­ne 16... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 429-)

fShare