Na­gle i ve­li­ke osci­la­ci­je vo­do­sta­ja naj­če­šće ni­su do­bre za ri­bo­lov­ce ko­ji se za­tek­nu na vo­di, jer čak i ako mo­že­mo da pred­vi­di­mo ka­ko će ri­ba re­a­go­va­ti, ni­smo uvek u si­tu­a­ci­ji da se to­me br­zo pri­la­go­di­mo. Me­đu­tim, ne­ka­da se i to do­go­di, pa ri­bo­lov bu­de uspe­šni­ji ne­go što smo se na­da­li

Ka­da sam tog po­po­dne­va sti­gao u Ra­du­je­vac, Du­nav je bio u opa­da­nju, što ni­je bio do­bar znak. Ma­lo sam se pre­mi­šljao da li da od­mah ras­kla­pam pri­bor ili da sa­če­kam sta­bi­li­za­ci­ju vo­do­sta­ja, ali je že­lja za ri­bo­lo­vom po­be­di­la i mon­ti­rao sam je­dan fi­der štap. Ubr­zo sam pa­žnju usred­sre­dio na pri­o­bal­ni deo, jer se u nje­mu ne­što de­ša­va­lo na po­vr­ši­ni, tač­ni­je ne­ka sit­ni­ja ri­ba bi­la je pri­lič­no ak­tiv­na, ali ni­sam bio si­gu­ran je­su li to be­o­vi­ce ili ma­li sko­ba­lji. Na­kon ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja sa pra­znom hra­ni­li­com, usta­no­vio sam da je u toj zo­ni, na pet­na­e­stak me­ta­ra od oba­le, do po­ja­sa tra­ve, vo­da iz­u­zet­no plit­ka, tj. da du­bi­na iz­no­si je­dva je­dan me­tar, pa sam sta­vio pred­vez dug pre­ko po­la me­tra i tan­ku udi­cu ve­li­či­ne 14, na ko­ju sam na­ni­zao dva cr­vi­ća. Na­pra­vio sam de­se­tak ku­gli hra­ne i iz ru­ke ih pla­si­rao ne­što uz­vod­ni­je, da bih na­kon to­ga ko­nač­no po­čeo sa pe­ca­njem.

Babuskav

PR­VE RI­BE KO­JE SAM do­bio bi­le su be­o­vi­ce, za ko­ji­ma se ja­vi­lo još ne­ko­li­ko ma­njih žu­to­o­ka, ko­je sam sta­vio u ču­var­ku da bih imao ke­de­re za noć­ni ri­bo­lov. Na­kon njih su po­če­li da mi do­la­ze ne­što krup­ni­ji sko­ba­lji, ko­ji su svi bi­li go­to­vo u cen­ti­me­tar iste du­ži­ne, a na kra­ju te se­ri­je uhva­tio sam i jed­nu le­pu ba­bu­šku. Za to vre­me se vo­da to­li­ko po­vu­kla da je na me­stu ko­je sam hra­nio osta­lo je­dva 20-30 cm du­bi­ne, a ri­ba se u jed­nom mo­men­tu na­pra­sno iz­gu­bi­la iz tog pli­ća­ka. Pre­ki­nuo sam za­to sa fi­derom, iz­va­dio iz ko­la tri od­ra­ni­je na­mon­ti­ra­na šta­pa za du­bin­ski ri­bo­lov, za­ka­čio ke­de­re i za­ba­cio ih što sam da­lje mo­gao. Da bih se za­šti­tio od na­je­zde ko­ma­ra­ca, upa­lio sam va­tru, ko­ju sam is­ko­ri­stio da na ta­nji­ra­či spre­mim uku­snu ve­če­ru od sve­žih du­nav­skih ri­ba.

SLE­DE­ĆEG JU­TRA SAM OD­LU­ČIO da pe­cam ba­bu­šku, pa sam u pot­pu­no­sti pro­me­nio fi­der si­stem. Pred­vez sam sa vi­še od po­la me­tra skra­tio na 20 cm i na nje­gov kraj ve­zao znat­no ve­ću udi­cu od one na ko­ju sam pret­hod­nog da­na pe­cao – ko­va­ni­cu ve­li­či­ne 10, na ko­ju sam ume­sto cr­vi­ća oka­čio zr­no še­ćer­ca, u na­di da bi mi ono mo­glo do­ne­ti i ne­ko ša­ran­če. U pa­ko­va­nje hra­ne Gol­den Fish Ex­tre­me Fe­e­der do­dao sam ot­pri­li­ke po­la ke­se pri­ma­me Red Per­fect Mix istog pro­iz­vo­đa­ča i po­do­sta ku­va­nog ku­ku­ru­za, sve do­bro na­kva­sio, pro­me­šao i osta­vio da ma­lo od­sto­ji, ne bi li se vla­ga rav­no­mer­no ras­po­re­di­la, a ja sam se po­sve­tio son­di­ra­nju dna u de­lu pre­ko po­ja­sa tra­ve, ko­ji sam ja­sno vi­deo. Na oko 35 m od oba­le pro­na­šao sam is­pred se­be jed­nu či­sti­nu, na ko­ju sam mo­gao da pla­si­ram si­stem ne pla­še­ći se pri tom da će mi hra­ni­li­ca i na­mam­če­na udi­ca za­vr­ši­ti u gu­stom ra­sti­nju u kom ri­ba ne bi mo­gla da ih uoči. Na­rav­no, mo­gao sam i bez tra­že­nja tj. »pre­pi­pa­va­nja« dna da poč­nem da pe­cam znat­no da­lje od po­ja­sa ve­ge­ta­ci­je, ali o to­me ni­sam raz­mi­šljao, zna­ju­ći da se ba­bu­ška uvek ra­di­je mo­ta oko nje ne­go na či­sti­ni.

Još sam jed­no mo­rao da pro­me­nim pre po­čet­ka pe­ca­nja. Na­i­me, pret­hod­nog po­po­dne­va sam ko­ri­stio hra­ni­li­cu od 30 gra­ma, ko­ja je bi­la sa­svim do­volj­na da mi si­stem dr­ži u me­stu na oko 15 m od oba­le. Ovo­ga pu­ta sam pe­cao na ve­ćoj du­bi­ni i dva­de­se­tak me­ta­ra ve­ćoj da­lji­ni, na ko­joj se tok Du­na­va već ja­ko ose­ćao, pa sam mo­rao da upo­tre­bim mno­go te­žu hra­ni­li­li­cu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu 460-)

 

 

fShare