Prva dekada jula bila je u znaku dobrog rada ribe na mnogim mestima na Tamišu. Po svoj prilici, ipak, najbolji ulovi na veštačke mamce ostvarivani su na kultnom terenu kod brane između sela Botoš i Tomaševac. Na 100 metara dugom betoniranom potesu desne obale tu je neretko pecalo i po dvadesetak ribolovaca, a na varalice (uglavnom male) i mušice hvatane su ne samo grabljivice (bucov, protfiš, bandar, smuđ, štuka, som...) već i druge ribe koje se u normalnim okolnostima skoro isključivo love na prirodne mamce – deverika, špicerka, krupatica, kaugler, balavac, šrac, tolstolobik (čak je i jedan lep šaran došao na mušicu).
Po svoj prilici je glavni razlog za tu prehrambenu euforiju bilo to što su se kod brane grupisala ogromna jata 2-3 cm dugih ribica raznih vrsta (iz ovogodišnjeg mresta), kojima su se sve gorepomenute ribe hranile. Najviše je bilo protfiša, i to uglavnom teških od oko 200 do 800 g, uz poneki manji i veći komad, ali su ulovi od dvadesetak jedinki raznih vrsta po ribolovcu za nekoliko sati pecanja bili tih dana sasvim normalni, bez obzira na prezentaciju i mamce. Nije bila retkost da oni koji su pecali, poput potpisnika ovog priloga, na sisteme sa jednom većom varalicom i nekoliko mušica ili malih mamaca od meke gume na bočnim predvezima, uhvate dve ili čak tri ribe odjednom.
Najredovnije su u ovom periodu kod brane pecali članovi Brzotrz Akademija tima, koji su uglavnom koristili metalne glavinjare Brzotrz teške 6 g i po jednu do dve mušice. Najveći deo njihovog ulova činili su protfiši i deverike, ali su povremeno dobijali i druge ribe, a najvredniji trofej te ekipe bio je bucov kog je Bojan Novaković uhvatio na pomenutu glavinjaru (čiji je proizvođač) i vratio bez merenja... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 328-)