Štu­ka se na pri­rod­ne mam­ce tra­di­ci­o­nal­no naj­vi­še pe­ca na plo­vak, a odsko­ra je ve­o­ma po­pu­lar­no i mu­va­nje. Me­đu­tim, u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma je i na sta­ja­ćim i na te­ku­ćim vo­da­ma naj­bo­lje pri­me­ni­ti du­bin­ski me­tod, ko­ji mo­že da­ti sjaj­ne re­zul­ta­te, na­ro­či­to ako sve ura­di­mo ka­ko tre­ba, od iz­bo­ra lo­ka­ci­je, mam­ca i naj­bo­lje mon­ta­že, do za­ba­ci­va­nja na pra­vo me­sto pod ide­al­nim uglom

Štu­ka se lo­vi du­bin­skim me­to­dom on­da ka­da se na­la­zi na du­bo­kim me­sti­ma pri dnu i ume­re­no in­ten­ziv­no hra­ni. To je naj­če­šće slu­čaj u uslo­vi­ma ni­ske i bi­stre vo­de, eks­trem­no hlad­ne ili to­ple. Štu­ka u ta­kvim okol­no­sti­ma bo­ra­vi u du­bljim zo­na­ma, u ka­kvom uleg­nu­ću ili uz ne­ku ve­ću struk­tu­ru. Hra­na joj ni­je pri­o­ri­tet, ret­ko iz­la­zi iz sklo­ni­šta i uzi­ma ma­nje po­kret­ne mam­ce ko­je joj pla­si­ra­mo is­pred usta. U toj fa­zi ak­tiv­no­sti štu­ke, je­di­no se du­bin­skim me­to­dom ma­mac mo­že pre­zen­to­va­ti na njoj in­te­re­san­tan na­čin. Štu­ka se mo­že du­bin­kom lo­vi­ti i na pli­ćim me­sti­ma pri dnu, ali naj­e­fi­ka­sni­je ipak na po­zi­ci­ja­ma du­bljim od tri me­tra, na­ro­či­to na te­ku­ćoj vo­di, na ko­joj dru­gim na­či­ni­ma ni­je mo­gu­će za­dr­ža­ti ma­mac u prid­ne­nom slo­ju (lov tzv. usi­dre­nom ba­le­ri­nom ta­ko­đe je du­bin­ski, bu­du­ći da je uteg na dnu i dr­ži si­stem u me­stu, a plo­vak ima sa­mo ulo­gu in­di­ka­to­ra tr­za­ja – prim.ur.).

stuka velika

OPRE­MA ZA DU­BIN­SKI lov štu­ke tre­ba da bu­de sred­nje te­ži­ne, pri­me­re­na ve­li­či­ni i bor­be­no­sti ulo­va, kao i uslo­vi­ma na me­stu pe­ca­nja. Za ri­bo­lov s reč­ne oba­le od­go­va­ra­ju­ći je štap du­ži­ne 3,3–3,6 m, te­ži­ne ba­ca­nja do 80 g i spo­re (pa­ra­bo­lič­ne) ak­ci­je. Ta­kav, du­ži štap neo­p­ho­dan je da bi se iz­be­glo na­le­ga­nje stru­ne na bre­ži­ne ili pri­o­bal­nu ve­ge­ta­ci­ju (i jed­no i dru­go če­sto se de­ša­va na me­sti­ma na ko­ji­ma se lo­vi štu­ka). Osim to­ga, sa du­žim šta­pom ve­ći je ugao ko­ji stru­na za­kla­pa sa dnom, što omo­gu­ća­va da ma­mac bu­de iz­nad nje­ga, tj. spre­ča­va ga da se za­vu­če iza ne­ke pre­pre­ke. Mak­si­mal­na te­ži­na ba­ca­nja od 80 g je do­volj­na za iz­ba­čaj mam­ca na po­treb­nu uda­lje­nost od oba­le, pri če­mu štap osta­je do­volj­no ela­sti­čan za me­ke hi­ce. Ve­ća te­ži­na ba­ca­nja i sa­vi­tlji­vost ni­ža od pa­ra­bo­lič­ne bi po­ve­ća­le kru­tost šta­pa, iz­ba­ča­ji mam­ca bi bi­li tvr­đi, te bi on pri­tom če­sto spa­dao s udi­ce. Ali spo­ra ak­ci­ja šta­pa ni­je sa­mo u funk­ci­ji fi­nog iz­ba­ča­ja, već i in­di­ka­ci­je tr­za­ja i pro­gre­siv­ne kon­tre. Za du­bin­ski ri­bo­lov iz čam­ca štap mo­že da bu­de kra­ći, du­ži­ne 2,7–3 m, ali ta­ko­đe mo­ra bi­ti ve­o­ma ela­sti­čan. Sa du­žim šta­pom se iz plo­vi­la ma­mac mo­že pre­zen­to­va­ti »na va­gu«, tj. pre­ci­znim ver­ti­kal­nim spu­šta­njem sa niz­vod­ne stra­ne čam­ca. Ži­vi ma­mac se ni­kad ne pla­si­ra na ve­ću da­lji­nu ni­ti iz­ba­ča­ji­ma pre­ko gla­ve u vi­so­kom lu­ku. Pad mam­ca na po­vr­ši­nu sa ve­će vi­si­ne ga šo­ki­ra ili po­vre­đu­je i on gu­bi na ži­vah­no­sti, a ti­me i na uoč­lji­vo­sti i pri­vlač­no­sti. Ma­mac tre­ba za­nji­ha­ti u što ni­žem lu­ku, a iz čam­ca je naj­bo­lje sa­mo spu­sti­ti ga na po­vr­ši­nu i na­ve­sti niz­vod­no na že­lje­no me­sto ko­ri­ste­ći reč­ni tok. Va­lja iz­be­ga­va­ti iz­ba­ča­je uz­vod­no ili po­pre­ko na tok, na­ro­či­to ako je on jak. Ta­kav po­stu­pak do­vo­di do ko­tr­lja­nja ute­ga po dnu, okre­ta­nja si­ste­ma i uvr­ta­nja stru­ne, a če­sto i do na­vla­če­nja mam­ca na ne­ku pre­pre­ku sa uz­vod­ne stra­ne. Ako na me­stu već ima mno­go ne­rav­ni­na i pre­pre­ka, bo­lje je na­i­ći te­gom na njih sa niz­vod­ne stra­ne, jer je u tom slu­ča­ju teg ne­ret­ko mo­gu­će oslo­bo­di­ti ko­ri­šće­njem reč­ne stru­je. Uko­li­ko uteg zap­ne za pre­pre­ku sa uz­vod­ne stra­ne, ne­mo­gu­će ga je oslo­bo­di­ti uz po­moć vo­de­nog to­ka. Osim to­ga, ka­da je ma­mac za­ba­čen niz­vod­no, mo­gu­će je nje­gov po­lo­žaj u od­no­su na struk­tu­ru dna ma­lo pro­me­ni­ti la­ga­nim po­di­za­njem si­ste­ma me­tar-dva sa dna na sva­kih 10-15 mi­nu­ta, i ko­ri­šće­njem to­ka po­me­ri­ti ga niz­vod­ni­je, uz­vod­ni­je ili bli­že oba­li. Na taj na­čin mo­že­mo po­tra­ži­ti gra­blji­vi­cu na ma­njem pro­sto­ru, ako se usta­no­vi da ni­je u po­kre­tu i u ak­tiv­noj po­tra­zi za hra­nom.

ZA RI­BO­LOV ŠTU­KE du­bin­kom na sta­ja­ćoj vo­di ko­ri­sti se isti štap kao za ri­bo­lov na te­ku­ćoj vo­di sa oba­le, ali ma­nje ba­cač­ke te­ži­ne – oko 60 g. Na­i­me, na sta­ja­ći­ca­ma se upo­tre­blja­va­ju lak­ši ute­zi, ne­ma to­ka, a pe­ca se naj­če­šće na pli­ćim me­sti­ma, što omo­gu­ća­va upo­tre­bu ose­tlji­vi­je i lak­še opre­me. Šta­po­vi ma­nje ba­cač­ke te­ži­ne i iz­ra­že­ni­je sa­vi­tlji­vo­sti uoč­lji­vi­je re­a­gu­ju na kon­takt ri­be i mam­ca, dok su ja­či i kru­ći šta­po­vi ma­nje ose­tlji­vi, te je če­sto po­treb­na do­dat­na in­di­ka­ci­ja da bi­smo re­gi­stro­va­li tr­zaj. Ne mo­ra­mo za ova­kvo pe­ca­nje ko­ri­sti­ti elek­tron­ske sig­na­li­za­to­re. Sa­svim do­bri bi­će svi oni ko­ji se la­ko po­sta­vlja­ju i ukla­nja­ju, te dis­kret­no – vi­zu­el­no ili audi­tiv­no – sig­na­li­zi­ra­ju kon­takt, kao što su ko­ma­dić sta­ni­o­la, po­sta­vljen iz­me­đu pro­vod­ni­ka, ko­ji la­ko spa­da pri­li­kom kon­tre, ili pak naj­če­šće ko­ri­šćen sig­na­li­za­tor... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 463-)

 

fShare