Sa ra­stom po­pu­lar­no­sti la­kog i ul­tra­la­kog va­ra­li­ča­re­nja, ban­dar je sve in­te­re­sant­ni­ji na­šim va­ra­li­ča­ri­ma sa rav­ni­čar­skih sta­ja­ćih i te­ku­ćih vo­da. Ci­lja­ni lov grgeča na va­ra­li­ce od me­ke gu­me iz­u­zet­no je di­na­mi­čan i za­ba­van, a uko­li­ko do­bro »sklo­pi­mo koc­ki­ce«, mo­že bi­ti i ve­o­ma us­pe­šan

bandari

Moj pri­ja­telj Ra­de i ja smo i ovog pu­ta, kao mno­go go­di­na do­sad, sa ne­str­plje­njem če­ka­li po­če­tak no­vem­bra, jer je to naj­bo­lje vre­me za lov ban­da­ra va­ra­li­com na ru­kav­ci­ma Ta­mi­ša. Iako se u istom pe­ri­o­du na toj re­ci uspe­šno lo­ve štu­ka i smuđ, ka­da ra­di ban­dar, nas dvo­ji­cu ni­šta dru­go ne in­te­re­su­je, jer nam je nad­mu­dri­va­nje sa ma­lim »si­le­dži­ja­ma« je­dan od naj­za­ni­mlji­vi­jih na­či­na lo­va ve­štač­kim mam­ci­ma. Na­rav­no, ovo pod­ra­zu­me­va upo­tre­bu od­go­va­ra­ju­ćeg ul­tra­la­kog pri­bor i naj­ma­njih va­ra­li­ca. Ban­da­ri ko­je pe­ca­mo ni­su ka­pi­tal­ni ni za srp­ske pri­li­ke, ali su ve­li­ki bor­ci i uz to su sa­da u pu­noj sna­zi, pa im tre­ba pru­ži­ti šan­su da se po­ka­žu, a to je mo­gu­će sa­mo sa šta­po­vi­ma ma­le te­ži­ne ba­ca­nja i tan­kom stru­nom. A lov na njih do­dat­no za­ni­mlji­vim či­ni to što ume­ju da bu­du ve­o­ma iz­bir­lji­vi i ću­dlji­vi, pa ako ne po­go­di­mo ka­da, ka­ko i šta je­du, mo­že nam se de­si­ti da ne uhva­ti­mo ni­jed­nog, a da ih se ne­ko dru­gi istog da­na i na istom me­stu le­po na­pe­ca. Obra­zac po ko­jem se hra­ne me­nja se od go­di­ne do go­di­ne, pa je iza­zov i sa­mo ot­kri­va­nje vre­me­na, me­sta i ma­ma­ca ko­ji­ma će se naj­u­spe­šni­je lo­vi­ti. Pod uspe­šnim pod­ra­zu­me­va­mo da sva­ko u to­ku da­na ulo­vi po dva­de­se­tak ko­ma­da.

KAD JE O PRI­BO­RU REČ, ja uvek u ova­kav ri­bo­lov no­sim po dva šta­pa. Onaj ja­či, de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 20 g, ko­ri­stim za lov si­ste­mom sa olov­nim ute­gom na kra­ju stru­ne i du­gim boč­nim pred­ve­zom sa vorm udi­com. Ma­lo lak­ši, t.b. do 15 g, upo­tre­blja­vam za kla­sič­no dži­go­va­nje. Jed­no­stav­ni­je mi je, na­i­me, da no­sim dva šta­pa ne­go da u to­ku pe­ca­nja me­njam si­ste­me. Uz to mi je za pr­vi si­stem po­tre­ban ul­tra­brz a ose­tljiv štap zbog što bo­lje de­tek­ci­je ugri­za i od­go­va­ra­ju­će kon­tre. Da­nas na tr­ži­štu ima za­i­sta mno­go šta­po­va za ova­kav ri­bo­lov, pa sva­ko mo­že da oda­be­re mo­del ko­ji mu naj­vi­še od­go­va­ra. Ja ko­ri­stim jed­nu po­pri­lič­no uspe­šnu ki­ne­sku bez­i­me­nu ko­pi­ju St. Cro­ix va­ra­li­ča­ra­ca, du­gu 2,05 m, ko­ja je iz­ne­na­đu­ju­će ose­tlji­va, te Ener­go­te­am Bo­kor Spin, du­ži­ne 2,25 m i te­ži­ne ba­ca­nja do 15 g, ko­ji je upo­tre­bljiv za raz­ne va­ri­jan­te ul­tra­la­kog ri­bo­lo­va. I Ra­de i ja smo, za raz­li­ku od mno­gih ko­le­ga, lju­bi­te­lji Ber­kley Na­no­fi­la, sto­plje­ne stru­ne ko­ja nam se od­lič­no po­ka­za­la, a ko­ri­sti­mo Cle­ar Mist va­ri­jan­tu, i to u de­blji­ni od 0,12 mm, na ma­ši­ni­ca­ma ve­li­či­ne 1.000 ili 2.000 po Shi­ma­nu.

MAM­CI SU VEĆ PO­SEB­NA pri­ča. Če­sto de­ta­lji u iz­bo­ru va­ra­li­ca od­lu­ču­ju o uspe­hu, pa mo­ra­mo mno­go eks­pe­ri­men­ti­sa­ti na vo­di da bi­smo usta­no­vi­li šta je to što će u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji naj­vi­še pri­vla­či­ti ban­da­re. Pri tom ni­je ret­kost da va­ra­li­ca u jed­nom de­ko­ru bu­de lov­na, a da iste ta­kve u dru­gim de­ze­ni­ma ne do­ne­su ni uda­rac. Pri­me­ra ra­di, ma­li si­li­kon­ski še­do­vi sa tam­nim le­đi­ma i ze­len­ka­stim sto­ma­kom (i Ra­de i ja naj­vi­še ko­ri­sti­mo one do­ma­ćeg pro­iz­vo­đa­ča VBA) naj­če­šće su neo­do­lji­vi za ban­da­re, a isti ta­kvi u dru­ga­či­jim bo­ja­ma – npr. be­li, žu­ti i oranž – ne­ret­ko bi­va­ju pot­pu­no ig­no­ri­sa­ni (uz­gred, ne­ka­da u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma mo­že po­mo­ći far­ba­nje le­đa obič­nim cr­nim vo­do­ot­por­nim flo­ma­ste­rom, na­kon če­ga gr­ge­či poč­nu da na­sr­ću na do ta­da im ne­za­ni­mlji­vu va­ra­li­cu).

ALI DA BI­SMO USPE­ŠNO PE­CA­LI, naj­pre mo­ra­mo utvr­di­ti na kom de­lu vo­de ban­dar lo­vi... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 467-)

 

fShare