Upr­kos ati­pič­nom vre­me­nu za ovo do­ba go­di­ne, oče­ki­va­ni je­se­nji cug mre­ne na na­šim re­ka­ma ni­je iz­o­stao. Ši­rom Sr­bi­je bi­lo je le­pih ulo­va i du­bin­skim me­to­dom (pre­te­žno na fi­der), ali i vo­žnjom plov­ka, ka­ko je lo­vio autor ovog vr­lo za­ni­mlji­vog tek­sta

Mrena

Ri­bo­lo­vom se ba­vim sko­ro 15 go­di­na i upra­žnja­vao sam raz­ne teh­ni­ke i di­sci­pli­ne, od pe­ca­nja po­toč­ne mre­ni­ce na mr­mo­lje i šum­ske cr­ve, pre­ko lo­va štu­ke na ke­de­ra i ba­le­ri­nu, do če­ka­nja so­ma na raz­ne pri­rod­ne mam­ce po­nu­đe­ne du­bin­skim me­to­dom. Ali od svih ri­ba ko­je na­sta­nju­ju Ju­žnu Mo­ra­vu, na ko­joj pro­vo­dim mno­go vre­me­na, od­u­vek su me naj­vi­še fa­sci­ni­ra­li mre­na i sko­balj. U po­sled­njih se­dam-osam go­di­na te dve vr­ste ak­tiv­no i ozbilj­no pe­cam i fi­de­rom i bo­lo­nje­zom, pri če­mu teh­ni­ku pre sve­ga bi­ram spram uslo­va na kon­kret­nom te­re­nu. Je­sen uvek je­dva če­kam, jer znam da kad stig­ne mo­gu da oče­ku­jem do­bre ulo­ve. Ipak, ove go­di­ne sam joj se po­seb­no ob­ra­do­vao, po­što je Ju­žna Mo­ra­va u pret­hod­nom pe­ri­o­du du­go bez pre­ki­da bi­la ni­ska, te usled sla­bog ape­ti­ta sko­ba­lja i mre­ne ni ulo­vi ni­su bi­li za hva­lu, a ja sam bio ube­đen, po­put svih ri­bo­lo­va­ca iz Le­skov­ca i oko­li­ne, da će za­hla­đe­nje i po­rast vo­do­sta­ja ko­nač­no pod­sta­ći po­me­nu­te vr­ste da se ak­tiv­ni­je hra­ne.

KAO I SVA­KE GO­DI­NE u ovo do­ba, re­šio sam da u tim po­bolj­ša­nim uslo­vi­ma for­si­ram deo Ju­žne Mo­ra­ve kod se­la Bi­lja­ni­ca. Tu je re­ka pri­lič­no ši­ro­ka i pro­seč­no du­bo­ka od 1,5 do 1,8 m pri sred­njem vo­do­sta­ju, ali oko sre­di­ne ko­ri­ta, gde je naj­du­blja, ima ogrom­nih ste­na i du­bo­kih use­ka iz­me­đu gli­ne­nih ostr­va. Na tom sto­ti­nak me­ta­ra du­gom po­te­su dno je uglav­nom gli­no­vi­to, a na po­je­di­nim me­sti­ma se gli­ne­ne struk­tu­re uz­di­žu sko­ro do po­vr­ši­ne, ali ta ma­sa ni­je kom­pakt­na, već iz­me­đu na­sla­ga po­sto­je du­bo­ki ka­na­li, ko­ji su uz to do­volj­no ši­ro­ki da se u nji­ma ri­ba za­dr­ža­va, i kroz ko­je se le­po mo­že vo­zi­ti plo­vak.

Kon­fi­gu­ra­ci­ja na jed­noj od mo­jih omi­lje­nih po­zi­ci­ja na ovom de­lu re­ke je ta­kva da je na pr­vih de­se­tak me­ta­ra is­pred tač­ke u ko­joj sto­jim du­bi­na oko 30 cm, a on­da se na­jed­nom po­ve­ća­va i do 2 m. Ta na­gla pro­me­na du­bi­ne či­ni fi­der teh­ni­ku te­ško pri­men­lji­vom, jer se naj­lon ko­ji le­ži na dnu i tvr­doj pod­lo­zi la­ko kr­za i ki­da, dok je pe­ca­nje bo­lo­nje­zom mno­go lak­še i efi­ka­sni­je, bu­du­ći da sa njim imam sa­vr­še­nu kon­tro­lu nad plov­kom i si­ste­mom.

ZA TA­KAV RI­BO­LOV KO­RI­STIM bo­lo­njez Shi­ma­no Tec­hni­um EX TE 5 600, du­ži­ne 6 m, te ma­ši­ni­cu Shi­ma­no Exa­ge 3000 SRB. Iako ina­če ne upo­tre­blja­vam de­blji mo­no­fil od 0,14 mm, za ovu pri­li­ku sam na­mo­tao na špul­nu naj­lon Col­mic For­mer od 0,16 mm, ne to­li­ko zbog bo­ja­zni da će se ja­vi­ti po­seb­no ve­li­ke ri­be, ko­li­ko za­to da bih imao ma­nje pro­ble­ma sa kr­za­njem o ste­ne i gli­no­vi­tu pod­lo­gu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 468-)

fShare