U po­sled­njih de­se­tak go­di­na se mno­go ri­bo­lo­va­ca ši­rom Evro­pe, pa i kod nas pre­o­ri­jen­ti­sa­lo na fi­der teh­ni­ku. Ona je ve­o­ma efi­ka­sna i ne tra­ži mno­go pri­bo­ra, ali nje­go­vi de­lo­vi mo­ra­ju bi­ti do­bro oda­bra­ni i uklo­plje­ni, ka­ko bi­smo bi­li što efi­ka­sni­ji, a štap je je­dan od ključ­nih. Evo na šta tre­ba po­seb­no obra­ti­ti pa­žnju pri nje­go­vom iz­bo­ru

 Šta­po­vi se ne ku­pu­ju baš sva­kog da­na, pa pre ne­go što se ma­ši­mo za nov­ča­nik tre­ba do­bro da raz­mo­tri­mo sve či­nje­ni­ce od zna­ča­ja za do­no­še­nje od­lu­ke o iz­bo­ru kon­kret­nog mo­de­la. A moj pr­vi i naj­va­žni­ji sa­vet oni­ma ko­ji su re­ši­li da pa­za­re svoj pr­vi fi­der štap je da ne žu­re. Do va­lja­nih in­for­ma­ci­ja se pre sve­ga mo­že do­ći od is­ku­sni­jih ko­le­ga i to tre­ba da nam bu­de pri­mar­no, dok pred­lo­ge pro­da­va­ca i pred­sta­vlja­nja do­stup­na na in­ter­ne­tu tre­ba uze­ti u ob­zir, ali sa re­zer­vom, pro­ve­ra­va­ju­ći iz­ne­te tvrd­nje kod tzv. ne­za­vi­snih iz­vo­ra pre ne­go što ih uva­ži­mo (na­rav­no, to ni­je neo­p­hod­no ako tr­gov­ca do­bro po­zna­je­mo i uve­re­ni smo da je nje­go­va pre­po­ru­ka objek­tiv­na i do­bro­na­mer­na, a ne po­sle­di­ca že­lje da nam pro­da ne­što što mu se du­go vu­če po ma­ga­ci­nu).

fider-stap-

KA­KAV ŠTAP? Na sa­mom po­čet­ku tre­ba de­fi­ni­sa­ti ka­kav nam mo­del uop­šte tre­ba. A to za­vi­si pre sve­ga od uslo­va na te­re­nu na ko­me će­mo pre­te­žno lo­vi­ti. Za po­čet­ni­ka ko­ji ide na raz­li­či­te vo­de ide­a­lan je tzv. uni­ver­zal­ni (ili pre­la­zni) fi­der, tj. onaj ko­ji je po ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ne­gde iz­me­đu fi­nih (la­ga­nih) mo­de­la za be­lu ri­bu i sna­žni­jih (ro­bu­sni­jih) šta­po­va, po­god­nih za da­le­ko iz­ba­ci­va­nje ve­ćih te­re­ta, kao i za lov krup­ni­jih ri­ba (ta­kve fi­de­re ri­bo­lov­ci zo­vu »reč­ni«, »ša­ran­ski«, »da­le­ko­met­ni«...). Te­ži­na ba­ca­nja tih sred­nje sna­žnih šta­po­va kre­će se u ra­spo­nu od 70 do 100 g, a oni nam mo­gu pru­ži­ti do­volj­no za­do­volj­stva i pri lo­vu sit­ni­je ri­be na ma­nje zah­tev­nim te­re­ni­ma (bo­dor­ke, de­ve­ri­ke na mir­nim vo­da­ma i sl.), ali i od­go­vo­ri­ti ve­ći­ni zah­te­va ka­da se lo­vi krup­ni­ja ri­ba ne­što te­žim hra­ni­li­ca­ma, na sred­njim i ve­ćim da­lji­na­ma (40-80 m). Uko­li­ko je neo­p­hod­no da ko­ri­sti­mo hra­ni­li­ce ve­će te­ži­ne od 80 gra­ma ili ako je da­lji­na za­ba­ča­ja pre­ko 70-80 m, od­no­sno ako se lo­ve krup­ni­je ri­be (pre­ko 2-3 kg), a uz to na te­re­nu ima i pre­pre­ka, on­da oba­ve­zno tre­ba oda­bra­ti štap re­al­ne te­ži­ne ba­ca­nja pre­ko 120 g. Lju­bi­te­lji sit­ni­je be­le ri­be i mir­ni­je vo­de mo­gu se, na­su­prot to­me, za­do­vo­lji­ti i ne­kim fi­ni­jim šta­pom, či­ja te­ži­na ba­ca­nja ne mo­ra da pre­la­zi 70 g.

ŠTA JE TO AK­CI­JA ŠTA­PA? Me­ki, br­zi, spo­ri, oštri... – ne­ki su od ter­mi­na ko­ji­ma se opi­su­je ak­ci­ja šta­pa, od­no­sno nje­go­vo po­na­ša­nje pri op­te­re­će­nju (pre sve­ga pri za­ba­ča­ju i iz­vla­če­nju ri­be). I u ovom slu­ča­ju iz­bor dik­ti­ra­ju uslo­vi (tj. ka­rak­te­ri­sti­ke te­re­na na ko­me pe­ca­mo i naj­če­šće ve­li­či­ne ri­ba ko­je lo­vi­mo), pa me­ka­ne (spo­re, pa­ra­bo­lič­ne...) šta­po­ve, ko­ji se sa­vi­ja­ju ce­lom du­ži­nom blan­ka (sko­ro do sa­me dr­ške), upo­tre­blja­va­mo po­naj­pre za lov sit­ni­je ri­be ili ša­ran­skih vr­sta na ma­nje zah­tev­nim re­vi­ri­ma (na ko­ji­ma se pe­ca lak­šim hra­ni­li­ca­ma, na ma­njim da­lji­na­ma i u vo­di u ko­joj ne­ma pre­pre­ka). Oštri ili br­zi šta­po­vi su uglav­nom kru­ti i slu­že za pla­si­ra­nje hra­ni­li­ca na ve­će da­lji­ne, a nji­ho­va ak­ci­ja se če­sto na­zi­va »vr­šnom«, jer se sa­vi­ja­ju sa­mo pri vr­hu. Sred­nje oštri šta­po­vi su tzv. pre­la­zna va­ri­jan­ta iz­me­đu dve po­me­nu­te gru­pe i kod njih je ste­pen sa­vi­ja­nja, kao što im »opi­sno ime« ka­že, u sred­njem de­lu šta­pa ili u gor­nje dve tre­ći­ne. To je gru­pa fi­de­ra ko­ji su naj­tra­že­ni­ji i naj­pro­da­va­ni­ji, jer su upo­tre­blji­vi u ši­ro­kom spek­tru si­tu­a­ci­ja.

KO­JU DU­ŽI­NU ODA­BRA­TI? Du­ži­na šta­po­va je če­sta te­ma spo­re­nja fi­de­ra­ša, čak i is­ku­snih. Sma­tram, me­đu­tim, da za ti­me ne­ma po­tre­be. Naj­če­šća du­ži­na fi­de­ra je 3,6 m, a sa to­li­kim šta­pom mo­že­mo pe­ca­ti na mal­te­ne sva­kom te­re­nu. Krat­ke šta­po­ve (tzv. pi­ke­re), od 2,7 do 3,3 m, oprav­da­no je ko­ri­sti­ti ka­da se lo­vi na ma­lim da­lji­na­ma, kao i on­da ka­da ne­ma­mo do­volj­no pro­sto­ra za za­ba­čaj (zbog plov­nih obje­ka­ta, od­se­če­ne oba­le ili vi­so­ke ve­ge­ta­ci­je iza le­đa). Ve­ći­na kra­ćih mo­de­la su fi­ni­ji fi­de­ri za be­lu ri­bu, ali ima i ne­kih ko­ji su sna­žni­ji i na­me­nje­ni lo­vu sa plov­nih obje­ka­ta (čam­ca, spla­va, bro­da...).

Fi­de­ri ve­ćih du­ži­na, po­čev od 3,9 m, pre­ko 4,2 m, pa do 4,5 m, što je već iz­ve­sno vre­me mak­si­mum za šta­po­ve sa iz­men­lji­vim pu­nim vr­ho­vi­ma, upo­tre­blja­va­ju se za lov na ve­ćim dis­tan­ca­ma i za pe­ca­nje na re­ka­ma (gde je, iz­me­đu osta­log, po­treb­no da po­di­žu­ći vrh što vi­še uvis sma­nji­mo du­ži­nu naj­lo­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 470/471-)

fShare