Iako je jed­na od aloh­to­nih ri­ba na­ših vo­da, onima koji pecaju na je­ze­rima i ka­na­lima amur je zbog svo­je ve­li­či­ne i bor­be­no­sti draga lovina. No upr­kos to­me, uglav­nom se hva­ta uz­gred­no, pri lovu ša­ra­na, a tek po­ne­ko po­ku­ša­va da ci­lja­no ide na ovog krup­nog i bor­be­nog bi­ljo­je­da.

Me­đu mno­gim če­kr­ci­ma ko­ji su se du­go pro­iz­vo­di­li i uži­va­li ve­li­ku po­pu­lar­nost me­đu ri­bo­lov­ci­ma ši­rom sve­ta, je­dan se iz­dva­ja i za­slu­žu­je po­seb­no me­sto na več­noj rang-li­sti, kao (za mno­ge) naj­bo­lji me­đu naj­bo­lji­ma.

Osim va­ra­li­čar­ca, za pe­ca­nje fa­jer­bol gla­va­ma neo­p­hod­ni su nam od­go­va­ra­ju­ći sta­ci­o­nar­ni če­krk ili mul­ti­pli­ka­tor, stru­na, pred­vez i dži­go­vi adekvatne te­ži­ne, sa jed­no­kra­kom i do­dat­nom tro­kra­kom udi­com, na saj­li od ma­te­ri­ja­la ot­por­nog na oštre zu­be pre­da­to­ra. A sve to tre­ba i do­bro da uklo­pi­mo, ka­ko bi­smo bi­li mak­si­mal­no efi­ka­sni.

Ma­lo je ri­bo­lo­va­ca ima­lo pri­li­ku da vi­di ta­kav pri­zor – vo­da na pro­sto­ru po­vr­ši­ne ne­ko­li­ko sto­ti­na kva­drat­nih me­ta­ra vri od bez­broj­nih ci­po­la, u ko­je se sva­ki čas za­le­ću so­mo­vi, ne­ret­ko du­gi i pre­ko dva me­tra, pri tom plju­ska­ju­ći re­po­vi­ma po po­vr­ši­ni u si­lo­vi­tim na­le­ti­ma, ko­ji­ma na­sto­je da se za krat­ko vre­me što vi­še naj­e­du.

Pi­ta­nje br­zog pri­vla­če­nja ci­pri­ni­da na hra­nje­no me­sto, za­dr­ža­va­nja na nje­mu i uspe­šnog pod­sti­ca­nja na je­lo tim je va­žni­je što ma­nje vre­me­na ima­mo na ras­po­la­ga­nju. A ako uz to pri­ma­mu mo­ra­mo br­zo spre­mi­ti, eto iza­zova vi­še.

Ne­po­volj­nu si­tu­a­ci­ju mo­že­mo uči­ni­ti ne­što bo­ljom i ostva­ri­ti pri­sto­jan ulov upr­kos te­škim okol­no­sti­ma, ali mo­ra­mo obra­ti­ti pa­žnju na niz sit­ni­ca, ko­je u uslo­vi­ma ve­li­ke vi­dlji­vo­sti po­sta­ju iz­u­zet­no bit­ne.